Bogata Nevesta

Krunu njenu

trese vetar

tokom zime

u aprilu

To lice mržnje

sa visine strelja

niži oblik života

Carstvo njeno

poremeti uličar

koji čuva beton

i hrani pse

Čemu takav hod?

Čemu streljački vod?

Šta ti zgreših,

ti bogata nevesto?

Zar ti zgadih beton?

Komšiluk tvoj?

Zar moj lavež

tebi davež?

Jao!

Oprostite,

molim vas,

veličanstvo vaše,

što se majaše

kraj ploča mojih!

Zar vam smeta

pesma vetra?

Oprostite,

molim vas!

Ja ne htedoh

ništa reći!

Vaše srce

je u peći,

gori, steže,

vaše oči

nešto reže?

Nije valjda?

Zato paljba?

Osuda pa

presuda,

sve do krvnog 

suda? 

Kakav, Juda!

Gluvonemi!

Ups!

Uklonio bih sebe

sa ulice te

proklete,

samo da ne

gledam vas

tako besnu!

Tako odbojnu,

da nemam reči!

Vaš nivo

prepreči 

vaš jezik!

Oprostite,

molim vas,

što ukaljah

dvorište vaše!

Zar vam to ne paše?

Dok vas drugi jaše,

tuče, lomi, duh vaš slomi?

Ali ne! 

Kriv sam ja!

Da, baš ja!

Što dežuram

kraj piste modne,

gde skupi avioni sleću?

No, umeću, bar

kad tad,

da odmaglim

van prostora elite,

čisto zbog 

zdravlja mog!

Za nju me baš briga!

Kartica puna

privatnu kliniku plaća.

Aj, ćao!

Počistiću 

za sobom

deo ulice i

dvorišta, 

mog izvorišta

što mi mozak

truje i u tišini,

u sebi, psuje!

Govor tela

rekao je sve,

odoh ja u sne,

moje skromne,

što cenu nemaju!

Mršti se drugom,

pička ti materina!

Gary Bramil 10/4/25.