Ljubav Mrtva Nije

Jedna zrnca

zatrovana bejahu

no, to ne primetih

pa sebe ustrelih

Jedan obraz

prljav beše,

osmeh odglumi

van periferije

sa kog dodje

Mrtva ljubav

ubiti pokuša

mrveći tablete

što mi drhtaj stvore

Mrtva ljubav

sa oskarom

u rukama

ženski rod

mi presedne

Jednog jutra

osmeh sam

se javi, ustvari,

da popravi stvari

I ta subota

suncem se okupa,

opravši sav otrov

sa kože koja plače

I, dapače,

nešto se rodi,

bar na tren

vetar se oslobodi

On poleti,

ljubav kletu

ostavi iza se,

u dolini mržnje

što zasija

k'o posna tepsija

kupusa puna

Mrtva ljubav

ubiti pokuša

mrveći tablete

što mi drhtaj stvore

Mrtva ljubav

više živa nije,

a, ja, usred

ove provalije

postajem ptica

što poput feniksa

jutro osmehom

budi novi dan,

jedan davni san

što mi ptica šapnu:

Ciju! Ciju!

Dan je tvoj!

Budi svoj!

Zasjaj na asfaltu!

Sunce je osmeh

što te budi,

sa razlogom,

živi...zapevaj!

Živi!

Ljubav mrtva nije.

Gary Bramil 19/4/25.