Niko te ne muva!

Niko te ne muva!

Ja sam samo pristojan,

zar je tebi strano to?

Niko te ne muva!

Zar se jesi odvikla

od pristojnih ljudi?

Niko te ne muva,

ja sam samo pristojan,

jedan vokabular čudan tebi!

Niko ne flertuje sa tobom!

Šta ti je? Šta se migoljiš?

Tvoj govor tela pokazuje strah!

Niko te ne muva,

luda glavo očiju prelepih

što proleće dišu!

Zar tebe u Nišu

čudi vaspitanje iz

veka prošlog?

Niko te ne muva!

Ja sam samo pristojan,

a, ti, beži, idi, slobodno,

u zagrljaj potrči ali se

poduči da kultura jeste tu,

umotana u jedno krilo,

šatorsko, da je kiša

mimoidje, a, ti, pridje...

Niko te ne muva!

Pristojno ti kažem,

neću da te lažem!

Niti da te mažem

rečima što su meni

niske, sve te vriske

sirovinske,

dezinformisane i

uniformisane

Možda boja ta

tebi jeste svja,

pa ti čudne budu

reči neke, jedan osmeh

što privlači podsmeh

svih tih ljudi koje

decenijama ne poznajem

To ti priznajem!

Samo znaj:

Niko te ne muva,

ti frizuro luda,

zar te jede plamen

što sad kruži oko tebe?

Zar te ruži, kada kruži?

Nenaviknuta ti si!

Niko te ne muva,

golubice - odlepršaj,

donesi mir drugoj duši,

drugoj bašti, što zna puna biti,

samo nemoj suza liti

jer baš tebe zaobilaze neki,

ljudi preki...

Sad poleti

pa se ovih reči seti,

u nepoznato sleti,

na nekoj pisti

što se raduje glisti

Niko te ne muva

ja sam samo pristojan,

tebi stran i baš niko i ništa.

Gary Bramil 17/4/25.