Serenada Mil Bra

Nešto je predloženo:

Socijalni slučaj 

na odloženo!

To jeste predloženo

i realnost surova

Sada kada 

umorna koža visi

sve se obestini

i te klete reči

ljubavi bivše:

Bićeš sam,

socijala što

nikom ne valja!

Ispunio sam 

uslov za penziju,

uneo tenziju

u glavu praznu

Od promaje živim,

u samici se divim

jedino ja rečima

što ih mrak izrodi

A, zna da pogodi

i na živo strelja,

te suicidne misli

što ih rekoh zidu

Naredba još fali

da okonča život mali,

i pucanj u jednu

prazninu što šteta ne bi

Socijalni slučaj 

na odloženo,

to je predloženo,

carstvo suženo

Što bi okončao bol,

i umišljenu radost

samo meni vidljivu,

te nebitne sitnice

Smisao se sam

od mene obrisao,

pa zbrisao,

na sigurno!

Odložena je smrt

jer taj život kleti

ne sme umeti

da te nasmeje

Smeh je zabranjen!

On tera lepši pol!

Poput novčanika praznog

i života poraznog

Pritisak nevidljiv

jeste ubedljiv,

da se zastane

da se prestane

vazduh krasti...

..i taj moj brk 

se ne omasti,

poljubac žene

godinama unazad

posta san na javi

gde to u fioci stavih

Uzaludno čekajući ljubav

shvatih da sam grbav,

jedna mutava persona

što gratis dušu sačuva

Sa nogama 

u blatu živom,

život posta kazna

i ta mladost prazna,

gde hleb na gram

preskup posta

a, sada, jeste dosta!

Ljubav je odložena,

ka nečujnoj strani

gde jedna socijala 

recituje na sahrani,

sopstvenoj i toj

duši prostoj

Zastati, odustati

dok srce pritisak

ne ubije, u Nišavi

jednu urnu umije

Slobodnu.

Najzad.

Jedna bi smrt

izmamila osmeh

do zaborava,

potpunog.

Najzad.

Gary Bramil 15/4/25.