Snovi Na Bledoj Mesečini

Sreo sam te 

jedne kišne noći,

Ispod treperavog 

svetla ulice moje..

...smejala si se mojim 

iznošenim cipelama,

a, ja, videh bogatstvo 

u tvom osmehu

Pica deljena na 

napuklom trotoaru,

dva srca su zaiskrila 

bez zadržavanja...

...tvoj osmeh je rekao: 

"Videćemo se,

u svetlu grada 

koji svoje ne ceni!"

Oh, ta tvoja ljubav 

prema siromašnom,

gde svaki trenutak 

vredi mnogo više,

u senci sijamo jarko,

gradeći snove na 

bledoj mesečini

Ukrao sam ti 

kaput da me zagreje,

zadirkivala si me i rekla: 

"Pun si šarma"

Igrali smo ispod 

svetla grada,

u našim srcima svet

se osećao ispravno

Setih se tog vremena 

na starom vašaru ulice...

...odvojila si me od briga,

sa svakim smehom, 

razbijali smo kalup

u ovoj priči, mi smo bili 

hrabri i smeli...

Oh, ta tvoja ljubav 

prema siromašnom,

gde svaki trenutak 

vredi mnogo više,

u senci sijamo jarko,

gradeći snove na

bledoj mesečini

Sramno flertovanje 

u autobusu, tiho šapuće, 

samo ti i mi...

...ukradeni 

poljubac u zoru,

uz tebe ja osećam 

da pripadam...

Od kasnonoćnih razgovora 

do jutarnjeg svetla,

tvoja ruka u mojoj je 

tako ispravna...

Možda nećemo imati 

srebro i zlato, ali:

Naša ljubav je blago, 

dragocenije od svega 

Oh, ta tvoja ljubav 

prema siromašnom,

gde svaki trenutak 

vredi mnogo više,

u senci sijamo jarko,

gradeći snove na 

bledoj mesečini

Pa evo nas, 

kroz debelo i tanko,

sa tobom zauvek, 

pobediću!

U ovom životu ćemo 

plesati i istraživati!

Zauvek zahvalan 

za tvoju ljubav 

prema siromašnom.

Gary Bramil 12/4/24.