Afazija ~ Poljubac Velikog Petka

O, kako je Teri voleo klub Pravnog Fakulteta, ma, obožavao je taj prostor na trećem spratu! Znalo se: Četvrtak ~ Dance Music; Petak ~Strani Rock i Heavy Metal; Subota: Ex-Yu rock. Uživancija! A, tek društvo! Čudnog li vremena! Inflacija kida, struja je čas tu, čas odmagli, onako, nenajavljeno. No, Teri je baš tada upoznao jako puno dobrih ljudi a i devojaka. MMM! Kako su samo sijale one uprkos svom tom sivilu i besparici! Ludilo! Možda i poslednji trzaji normalnih curica. Itekako komunikativnijih no danas, trideset i nešto godina kasnije. Kako sijati u Ništavilu? Hm. Prosto: Nosiš Death Symbolic majicu (može i Sepultura Chaos ili Pantera), pustiš kosu (dodaš malo začina u vidu čičkovog ulja), karirana košulja (tipa grunge muzike, ako je hladno, preko majice)...Onda dobre farmerice (ne mora 501, nema se za to) i, naravno, starke (patike, ne žene!)..To je to! Još ako poseduješ neki novi album na kaseti, pa ono kao ponudiš nekoj devojci da je preslušate zajedno ili da joj presnimiš, žurka može da počne a i druženje, danonoćno! (Lako je bilo Teriju tada, njegov drug Uroš je imao prodavnicu kaseta i ploča). Teri, mnogo ti 'teško', znala bi Jelena da dobaci tada njemu koju reč, šale radi. No, Teri je stvarno tokom školovanja obezbedjivao Urošu, ponekad, nove albume, usput dobijajući poneki sendvič a, takodje, i džeparac, čisto da dopuni kakav takav budžet, bar do nove žurke na Pravnom. Tištilo je Terija što nikada nije upisao fax, no, šta je tu je, ko zna zašto je to dobro, pogotovo u Srbiji. Dok je Jelena, tadašnja devojka polako gubila interesovanje za nastavak zabavljanja, desio se petak i ona, Mima. No, to i ne beše tako običan petak nego baš Veliki, onaj tužni. Pravni je do ponoći bio otvoren a onda fajront. Džaba negodovanje tih čupavaca, naviklih da baš petkom 'sviraju' svoje air gitare dok im duga kosa ide u nebesa! A, Teri je toliko zavoleo Youthanasia album da je rado, onako iz zgloba, imitirao solaže Marti Fridmana. Baš je bio uporan Teri! Neverovatno! Otkud tolike energije, Bog će ga znati, kako se već kaže.

I tako, zatvori se klub Pravnog malo pre ponoći a Teri je sa Mimom već odmakao u pravcu obližnje crkve, tj. da otprati Mimu do njenog stana. I gle čuda: Dok su vernici sa svećom u rukama kružili oko crkve a zvona zvonila, Teri i Mima su već ležali na kariranoj košulji, preko trave dvorišta crkve. Zar mislite da su obraćali pažnju na sav taj paganizam i vernike? Ma, jok! Ljubili su se oni potpuno izgubivši pojam o tome gde se, ustvari, nalaze. Kakva strast i to na prvi pogled! Au! Grimase vernika, u ime oca, govorile su sve. Zar tu, pobogu, Teri, Mima!?!

Bruka! Velika! No, šta zna mladost! A, ko su pa i ti vernici? Zar se ne drže onoga 'ne sudi drugima'? Zar ne ide tako jedna od zapovesti? Ili su oni, ustvari, veliki licemeri poput tadašnjih vladika i sveštenika koji su baš ispred te crkve znali šutirati siromašnje mame sa decom? A, to je jako nerviralo Terija! To da, ali ne i Mima, na veliki petak. Ta mala, kasnije profesor u NS, je bila vatra i jedna retka vrsta kojoj se duša smeje u očima. To je retko, pogotovo danas, tri decenije kasnije. To, ustvari, i ne postoji više, koliko god Teri žudeo za tim, on ne vidi, ne prepoznaje to kod modernih dama. Skapirao je Teri da je sve što je iole preostalo kod njih to je onaj kvazi osmeh prilikom fotografisanja prepunog stola hrane i sa letovanja za društvene mreže, jedino tad. Mnogo Teri očekuje, izgleda. Naivan je. Zar od bludnica, Teri? Druga je plima danas, pa i klima. A, Mima? Hm. Mima pumpa, i to jako. Ipak je profesor koji voli a i ceni decu. Licemeri su oni puni vere u ustima dok krše pojedinačno svako od božijih zapovesti. Teri ne pripada tu i zbog toga je jako ponosan na sebe. Zna samo da ga muči jedna misao: Gde su nestale sve one karirane košulje a i Death Symbolic majica? Hm.

Baš neodgovoran, Teri! Nijednoj ne odgovaraš! I, kako ćeš sad? 

Gary Bramil 22/5/2025.

*Deo knjige 'Afazija'