Silueta

Jednu salvetu

što zna sunce s'kriti,

vetar nosi do mnogih

sirovina bez tuša

Namrgodjena 

i oglodjana

bezbroj puta

svih rasa pasa

Nekadašnja pirueta

danas jeste silueta

koja gola hodi sokakom

mešajući guzicom,

bez daha

Čudnog li praha

što od duše osta,

tu srce nesta,

kucati presta,

bez emocija

Takva salveta

jeste bure bez dna,

gde nadire kvasac

testa za aperitiv

Iskompleksirana silueta

obična salveta što 

kontejner posta,

tu se prazne usred posta,

tu se mrse odabrani,

novčanika punog

Silueta beše pirueta

što zna mamiti uzdahe

odmerenošću svojom,

vokabularom što sja znati

Nekada.

Danas je otpad,

bez reciklaže

i šta god da kaže

akcija traje

Na to jeftino meso

po volji njenoj,

tu sponzor

stvori prozor

sa kog pljuje,

sokak truje

Njen je glas gorak,

kiseline pun,

nju hrani žbun

i noge uvis

Silueta nikad više

pirueta, starost kleta

sustiže rok isteka,

ta devojka neka,

što sijaše, što prijaše

dok ne otkri zanat stari,

neka živi, neka radi, ustvari

Samo šteta,

hodati ona ne zna...

Poznavao sam 

jedan dragulj,

jedan dijamant, 

jedno zlato 

što posta' blato...

Gary Bramil 5/5/25.