Srca Šum

Upoznao sam Selenu,

na današnji dan

pre godina petnaest

Iz srca Šumadije

sletela je u Niš,

sa krilima andjela

Osvojila me osmehom,

a, i stasom, da budem

iskren

Ona nije parala nebo

nosićem svojim

poput sugradjanka mojih

Zračila je sjajem

k'o nijedna pre,

a, ni nakon nje

Njene reči i 

vokabular odavali su

držanje te dame,

na štiklama

Ta visina stvorila je

vibracije, samo meni

znane, od te dame

Jedno popodne i

veče što se bližilo,

stvorilo je utisak

što poput pečata

ostavi meni trag

I, vrag će ga znati

što se zbilo posle,

a, da se pilo jeste,

i mezilo i ljubilo

Poput sna što ga 

budjenje obriše,

nema ni Selene više,

ništa sem tišine

I te prašine

što ne pokri trag,

što ne sakri oči

što u meni žive,

i dalje, te Selene mile

Pojavi se u mislima,

kada se, iznenada,

probudi, pa uzbudi

sam pomisao na

odvažnost jednog

srca iz Šumadije

Javi se, Selena!

Pojavi se, voljena!

Iznenadi, nadogradi

ovu glavu u kojoj

spavaš ti, Selena!

Poljubi da ne boli!

Probudimo se goli!

Oh, Selena, moja! 

Oduvek svoja!

Selena! Selena!

Napij se sa mnom!

Potonimo u ljubavi,

zajedno, Selena!

Gary Bramil 18/5/25.