Ti me i dalje gledaš

Dok juriš tako zgodna

sokakom umetnika,

ti me i dalje gledaš

Mada, ne znam zašto,

ti se mrštiš i boriš lice

poput štiglice u kavezu

Ti se saplićeš, oči moraš,

možda se i sa nečim boriš,

u sebi

Lutko, svoj vrat ne koči,

srce će da ti iskoči van!

Zar da ga jurim na vetru?

A, ti, me i dalje gledaš

Tvoj govor tela 

odaje počast

jednom upornom 

prodavcu ploča,

kraj bistroa Maša, 

gde se susreću

srca naša...

No, ne znam čemu...

Još samo fali 

da se prekrstiš,

koliko buljiš 

u moju skromnost

što se kosi sa onim 

što ti duša nosi

U novi dan poredjam 

stripove i ploče,

dok po redu vožnje 

tvoj avion ne sleti,

ne znam niti mogu 

umeti objasniti 

što se mrstiš, 

što lice svoje boriš...

Kreativni umetnik je 

odvratan nemuštoj 

baladi koju zasladi 

ubrzana elita 

kojoj smetam...

Izgleda da moram 

promeniti lokaciju,

jer je više neizdrživo 

biti streljan očima

bogate elite, svakodnevno..

..zato prepuštam sokak 

bogatstvu koje kada 

gazi pločnik tada se i plazi

Ludilo usamljeno-site svite

A, ti me i dalje gledaš

očekujući da oslepim

od tog kemtrejlsa

u očima razmažene

Strašno! 

Gary Bramil 2/6/25.