Licemerološkinje

Što me gledaš

očima radoznale

persone non gratis?

Što me kudiš

nemuštim jezikom,

zmije bez kirije?

Zar bi da me voziš

dok te drugi pegla?

Ti bi da muzeš

znoj sa ploča mojih?

Tvoj govor tela i

sadržaj ko nadržaj

slisti predjelo

nekoj glisti

Ponavljam:

Što me gledaš

očima radoznale

persone non gratis?

Što me kudiš

nemuštim jezikom,

zmije bez kirije?

Zar nije tebi milije

u vili i dvorištu,

tom tvom izvorištu

nesanice i slamarice

love pune, dok te pune?

Zar te zbune

moje oči i duša

što u njima spi?

Ti se jesi odvikla

ljudskosti pa i bliskosti,

jedne igre bez granica

gde ti jesi kraljica

No, malo morgen!

Tebe hrani hidrogen,

jedna kiselina tebi silna,

tvoj akvarijum dotire

I ti bi da zavlačiš?

Pa bi da se nakačiš?

Da progutaš ponos?

Dopuniš konto?

Tu ljubavi nema!

Tu caruje šema

donatorskih jazbina

gde je telo tvoje na akciji

Ona, neka, jedna ali vredna

u ovoj močvari ne živi!

Ovde dejstvuje haubica

namrštenih lica silnih bludnica

A, ja bi da pišem o ljubavi,

o zagrljaju, o poljupcu na kiši!

Kako da ne, to se ovde ne sme!

Ljubav je privilegija novčanika punog!

Inače si mrtav i za njih mutav!

Ignorisaće reči, ignorisaće ljubav,

ignorisaće note moje jedinstvene sorte!

Uostalom, dok god duša

u mojim očima bdi,

mogući su i moji sni,

što dalje od glumica

sa prljavih Niških ulica.

Gary Bramil 31/5/25.