Šaptaj

Ni za lek!

Normalne!

Koja ne vara!

Koja ne laže!

Zar se mnogo traži?

Ponekad se

jedna normalna

probudi u

pesmi mojoj

Dodje mi u noć,

šapatom me

probudi i nasmeje

Mojim rečima me

rasani, pevušeći

najmilijim glasom:

Gerasime, tu sam,

volim te, takvog!

Voliš li ti mene?

Zavisi, promislih!

Moje pesme 

volim samo ja!

Zar nisam 

pesma tvoja ja?

Hahaha!

Čudnog li šaptaja!

Moja pesma

ne laže, ne vara!

Ali! Pesma 

tvoja ja sam!

Kako da ne!

Što me budiš 

ako jesi?

Da te poljubim, 

budalo!

Ti, mene? 

More marš, 

bludnice!

Gerasimeeee!

Ljubaviiiii!

Čibe, ološkinjo!

Marš kod sponzora!

Nisam takva, 

veruj mi!

Vala jesi! 

Poput ostalih!

Propalih!

Nisam!

Zašto mi 

ne veruješ?

Zato! Marš, fukaro!

Normalna nisi!

To može biti

samo pesma moja!

To ti nisi! Nisi! Briši!

Hahaha! Nisi nromalan!

Sreća, pa ti si!

Brzo na posao!

Sada ti je smena!

Ja sam ljubav, 

Gerasime!

Vala, jesi!

Onome ko plati!

Zato: Marš, bludnice!

Marš sa moje ulice!

I, ne svraćaj mi u sne,

tako lažna i prazna! Zlo!

Gary Bramil 14/5/25.