Kapric

Vetar,

toliko čekan,

rasuo je suze,

Niškom

kaldrmom

Kristalno čiste,

poletele su

ka ostrvu,

kišovitom

Mrzeo sam elitu,

oduvek, tako

licemernu,

kako ubire plod,

nestretnika

No, ovaj Princ

je frenkfencija

koja se znala

ugnezditi

u duši

Znala je

plivati i

ohrabrivati me,

mene, onako

umornog,

zaglavljenog

u besmislu

Taj ludi voz,

nije ignorisao,

za razliku od

mnogih, lažnih,

moje čekanje

na stanici

prilika i neprilika

Znao sam

zaspati uz

taj glas,

meni pojmiv

i potpuno

zaploviti

barkom, ka

mesecu,

sam, samcit

I dalje

sam

sanjar!

Večiti!

Uprkos

Ništavilu!

A, ustvari,

jedan sasvim

običan čovek

u neobičnom

društvu

energetskih

vampira,

željih krvi

A, Princ?

Prvi! Jedini

što mi suze ote!

Kraj starog

groblja snivam

sne, uz note...

...Princa,

iz kaprica,

što svoj bejaše!

[Vreme je za promene!]

Gary Bramil 22/7/25.