Pesma Jeste Moja Nevesta

Idealna žena

živi samo

u pesmama

mojim

Sve ostalo je

prostitucija

u prolazu,

što moj dinar

videti neće

Ta čudnovata

dama u pesmi

nikad sama,

pruži ruku

i sa mnom

u snove beži

Dok ulica reži

zbog štikli

što je gaze,

moja pesma

diše, do sebe

drži, na suncu

se prži, sa mnom

Ne kljuca dušu,

ne gazi srce!

Poput sapunice,

moje golubice,

nasmejana

ona diše,

očima mojim

jezdi betonom

Dok je pevušim,

te reči njome

sazdane, srce

mi zastane pa

izmami osmeh,

meni samo znan

On druge nervira,

mada i nije

upućen ukrućenim

kokoškama, golim

Ta me pesma

budi, sa mnom

pije čaj i gricka

keks, tako nasmejana

ona me rasani

i za boj pripremi

Onda mi dodje,

u stihu dok znoj

se obrazima sliva,

pesma pliva,

sve do srca

venama mi uliva

samopoštovanje

Do pred san

ona sija,

pa mi prija,

pa me grli

poput prave

dame, poželi

laku noć

Dok me noću

guši jedna tuga

pojavi se ona,

da me sastavi

tamu od mene

rastavi

Eh, ti pesmo,

jedna tako čedna

čime li te ja

zaslužih, pa se

zadužih?

Pesma se

rečima poigra,

saspe mi u lice

da zaboravim

vampiruše s' ulice

Moja pesma

jeste moja

nevesta.

Gary Bramil 7/7/25.