Tamo

Tamo gde osmeh

miluje obraze

Tamo gde namrštene

borave u ludnici

Tamo.

Radost života

gde nije greota,

ni nju sramota

skuvati za ljubav

Tamo.

Gde lokne mene

bude, na jastuku,

bez jutarnjeg kreštanja

bludnica iz Ništavila

Tamo.

Bez nadmudrivanja

kada bludnica srpska

promeni pol i

nanese bol, srećna

Baš tamo.

Gde zagrljaj vredi,

a ne uflekana spermom

čast jeftinog mesa,

nabubrelog jezika

veštica večito pokvarenih

Da! Da! Tamo!

Preko velike vode

do zaslužene slobode,

bez uništenih prikolica

sa Niških ulica, bljak!

Voda jeste život,

ali, ne na asfaltu

trećerazrednih 

prostakuša

Marš!

Izgubile ste vrednost

glumeći čednost,

tu zakrpljena vagina

kiselinu pljuje

Bljak!

To je sumrak,

tu caruje mrak,

jedna tarifa

što čelo krasi

Preko velike vode 

do zaslužene slobode.

Što dalje od 

poremećenih kreatura

što sebe zovu ženama...

...bez funkcije, 

bez smisla života, 

tu nijedna ne radja

no kiseonik krade

Tamo svoje

kosti dajem,

ovde bi mi

skrnavili grob

i napravili

smetlište.

Gary Bramil 20/7/25.