Vetrenjača
Taj trenutak
sna odvede
me van dna
U punoj
rezoluciji
predoči mi
mogućnost
Jedan talas
što bi mogao
biti, no, u biti
on to nije
Ništa, sem
lažne slike
dosudjene
prilike, van
proključalog
ručka, na
otvorenom
Tako
besposlen
usnijem san,
lepši dan,
van korita
popucalih
kapilara
Boljeg vida
i bez stida
otplovim
jer, eto,
vreme kradem
A, znadem
da se prošunjam
u dimenziju
drugu, da
prekratim tugu
Besposlen
suze vraćam
u prirodno
stanište
Men' se ište!
To čvorište
što kraj duše
drema
Večita dilema:
Probuditi se opet
dodirujući beton,
gde ni žeton
ako zlatan nije,
ne važi
Odlučio sam
čvrsto:
O, ti,
ljudska vrsto,
što ti kradem
dane!
O, ti,
uposlena mrežo
što se smatraš
antitežom!
Kako ja,
ovako pošten,
a besposlen,
smem imat'
svoje sne?
Zar zbog
šake dinara?
Ili zbog mlinara
što mi hleb mesi?
Zar se
probuditi
i uzbuditi
prizorom istim?
Zdravljem čistim?
Pameću bistrim?
Ili....
Da se očistim,
van plotne,
u podne?
Krevet je jedan,
dakako, vredan!
Šta sad mogu
kad mi ignorišu
nogu!?
Zar da šutnem
sebe?!
Besposlen
veslam,
bez čamca,
bez pravca
Za razliku
od drugih,
da plivam
ne znam..
...i zato sam
u blatu, a, ne
u zlatu, poput
vas
Zato!
Ne povuci reč!
Samo ruku.
Ovo je moj san!
Ovo je moj dan!
Ja odlučujem
o prestanku
radnog odnosa
duše što u meni
vrije i srca što
se bije...
sa vetrenjačom.
Gary Bramil 7/7/25
Коментари
Постави коментар