Iskra

Dok je sunce

milovalo obraze

na vetru 

mio zvuk me

zateče u etru

Tih je dana 

tišinu sokaka

budio bol

u nogama

što ih papuče

kvaliteta lošeg

obznaniše

Nesnosan jecaj

na tren, odagnao

je poljubac njen, 

u obraz, ovlaž

Jedna pesma

zagrli poljanu

prašine punu, 

danima utabanu

od plesa, do nebesa

Oblaci su se

razbežali, 

ne podnose 

stereo! 

No, jedna iskra

razbristri sočiva, 

jedne oči mačke

probudiše noć

u duši, oteraše tamu

Očigledno odviknut

iz razloga milion, 

pružio sam ruku

dozirajući sebi

svojstvene dosetke, 

duhovite

Ruka u ruci! Hej! 

Nakon koliko 

sezona zime i te

plime što ih

ožiljci mojih 

šaka plaše? 

A, sada, iskra! 

Što je ugledah

i ranije! 

Gde zalutah?! 

Gde odlutah?! 

Ne zaurlah! 

Od sreće, 

falilo je malo! 

Džez je otplovio

na neko lepše mesto, 

dok je iskru

ugasio vetar, 

onaj iz sokaka,

što olujnom jačinom

vrati stvari, 

na početak...

..tamo gde ljubav

zaobilazi poderane

patike a ploče spavaju...

...u kućici, bez struje

i svetla, iskre. 

Gary Bramil 22/8/25.