Gary Bramil Art Exhibit

Razroko Ništavilo Namontirani robot,  spremna za novu dozu uplate, ona lovi sokakom Njen konto raste uprkos pregorelim svećicama koje ona duva, ostavši bez daha Uzela je maha godina proizvodnje,  i sad pred gerontologijom ona bez razloga sebi daje na značaju Takva i bez duha,  preplavljena šminkom ona hodi ka otpadu gde ni delovi ne vrede Rasparčanog srca ona bunca ne štedeći oči uoči totalne rasprodaje Ugledavši mene tako negativna što oronuloj sebi pripisuje značaj,  ona je razroko ništavilo Ti si lutko polovnjača,  zrela za penziju tako ubačena u vrtlogu nasapunjanih golotinja Razroko Ništavilo poput oblaka  se nadvilo,  psujući sunce Nabrekla tama, zasluženo sama,  gde ni bankovni plus ne briše minus i nedostatak duše aluminijumske folije što pomračina jeste Ugledavši mene tako negativna što oronuloj sebi pripisuje značaj,  ona je razroko ništavilo Ti si lutko polovnjača,  zrela za penziju tako ubačena u vrtlogu nasapunjanih golotinj...

Mesec u Strelcu Prošla je tik uz moja kolena dok su mi cipele okrznule njen sjaj Njen ples na vetru donela je jesen,  očito svesna njene vedrine Zasijao je sokak!  Univerzum je poslao poruku: Vidi sjaj u očima tim!  Te mršave ruke krasio je strip,  a, sa ledja njenih uvideh nasmejani...  ...mesec čija senka preplaši leptiriće,  a, to, vanzemaljsko biće baš meni ukaza čast!?!  Osvojila je vlast bez ispaljenog metka,  ta retka vrsta energije sa krsta Njen hod veličanstva,  božanstva u godinama  zrelim!  I taj cmičak što pomilova dušu,  ohrabri trenutak umornom sivilu,  otvori vrata ka nebu,  bez kucanja  i bez kljucanja srca mog Probudio me i osmehnuo mi se mesec sa njenih ledja,  što krvav nije  poput beštije što jezde ostrvom mojim nadrkane,  nemirnog duha To božanstvo jeste veličanstvo na pijedestalu zasluženom Mesec u Strelcu jeste svetlo u noći, dok tama nadgriza usamljene sa ulice.  Gary B...

Toleriši Vokabular novopridošlih bogataša zaprašuje sokak, već umiven pre tog soja  čudnoga roja Vokabular škripi jer, baš tako kipi sva negativa preobučenih  majmuna To nije zlato,  to je blato što urniše,  nanovo niveliše jednu stazu Eh, gde čuh formirane reči,  ogoljene stoke patika skupih Eh, gde taj vetar parfema što bazdi se useli kraj brazdi,  gde više i ne radja no, se svadja sama sa sobom nekulturna marva Sugradjani novi zatrpaće gnezda što ih laste zaobilaze jer urin te elite kilometrima truje sve oko sebe,  zato: Ko te jebe! Kad štakor nisi! Tvoj poster ne visi! Njihova deca, besna,  bez umeća dirigovaće tvojom, što 'zalud učiše, diplomu ne kupiše Vokabular novopridošlih bogataša zaprašuje sokak, već umiven pre soja čudnoga roja Vokabular škripi jer, baš tako kipi sva negativa preobučenih  majmuna To nije zlato,  to je blato što urniše,  nanovo niveliše jednu stazu Ti toleriši,  mozak operiši, ali, toleriši pogrešno ...

Srećan praznik, Šefe! Hej! Kako si! Jesi li prodao nešto? Srećan praznik, Šefe!  Kako si ti? Ideš po novine? Pa, super! Srećan praznik, Šefe!  Šefe!  Otvara se nova prodavnica, Šefe!  Ideš?  Srećan praznik, Šefe!  Srećan praznik, Šefe!  Srećan praznik, Šefe!  Zeznuo sam te,  rekao sam prvi,  Šefeeeee!  Vala, jesi, Šefe!  Srećan praznik, Šefe!  Srećan praznik, Šefe!  Hej, Šefe! Šefe!  Hej, Šefe! Šefe!  Srećan praznik, Šefe!  Sunčan dan, Šefe,  lepo vreme!  Kako si, Šefe?  Dobro, hvala na pitanju,  a, ti, Šefe?  Srećan praznik, Šefe!  Šefe!  Šefe!  Šefe!  Srećan praznik, Šefe!  Srećan praznik, Šefe!  Srećna prodaja, Šefe!  Hvala ti, Šefe, živ bio!  Hej! Kako si! Jesi li prodao nešto? Srećan praznik, Šefe!  Kako si ti? Ideš po novine? Pa, super! Srećan praznik, Šefe!  Šefe!  Otvara se nova prodavnica, Šefe!  Ideš?  Sr...

Bledi Sve je manje reči što moj prag predju Sve su tanje usne baksuza što ulicom hode Nedostaju zarezi,  refreni bez tačke,  nema ni mačke da inspiracija bude Bledi...  Sve su tiše noći,  od ponoći do jutra, nedostaje sutra neka slika lepa Sve su kraći dani,  gde budimo se sami,  negde vani, ispod krošnje pune vitamina A, ona, leži, meni teži,  ljubi ćelu,  usnu vrelu Bledi...  I taj plamen Sedi... Bledi Ljubav je umrla tamom novčanika Nemam ni želje poljubiti bolesne,  zaražene vatrom u duši što ne sni.  Nedostaju zarezi,  refreni bez tačke,  nema ni mačke da inspiracija bude Bledi...  A, ona, leži, meni teži,  ljubi ćelu,  usnu vrelu Bledi...  I taj plamen Sedi... Bledi Ljubav je umrla tamom novčanika Nemam ni želje poljubiti bolesne,  zaražene vatrom u duši što ne sni.  Bledi. Gary Bramil 18/9/25  

Burek G-Mol Probudila si se nadrndana,  iako si drndana,  naštinu, u taštinu Ogladnela si,  kažeš, dok očima mažeš otpalu šminku U krevet, dobila si sve: Kafu, Q, ma, sve,  uobličila si sne No, tvoj stomak krči! Probila ga dizna, aha! Mož' burek? Il' ćutek? Auuu! Burek, dragi,  neka bude blag,  ne preterano vruć,  buć, buć! Tako znači,  pizdo mamurna! Smeta ti kora!? Ti si dijabola! Istuširaj si se,  dok vrnem se ja! Sudbinaaaa! Kuc, kuc! Otvaraj, maco,  burek ti donosi Papa Braco! A, salvete? Gde su? Slušaj ti, mačko! Ne drkaj me, naštinu! Mada...  S'prsti, ne se krsti! S'prsti pojedi burek! Polomiću nokat! Jaooo, baš mi žao! Al'! Burek se jede s'prsti, s'prsti! Ojačaj čeljusti! Gerasime, mnogo bulazniš! Najbolji si kad' ulaziš! Ješću burek kako ja hoću! Slušaj ti, mala! Velika ti sala! A, tvoj jezik je prek! Ugodan tek! Gerasime,  zanesi me! Gerasime,  raznesi me! Uzmi ovaj burek,  ti pojedi to! Hoću, mala, hoću! Bu...

Minus Jedan minus stvori plus upornošću  što je niko ne zna Uprkos zdravlju što ne stanuje tu postao sam ubica vremena dosade Te precrtane reči virtualnih ljubavnica što izgubiše želju da dopru do mog šlica Onda padne sneg te tragove otkri, tu rutinu lažne elite što se gromom zove Jedan minus stvori plus upornošću  što je niko ne zna Ne otkri srce djavolu sa mreže! Ne prodaj srce, arterije teže... što štucaju! Te precrtane reči virtualnih ljubavnica što izgubiše želju da dopru do mog šlica Onda padne sneg te tragove otkri, tu rutinu lažne elite što se gromom zove Jedan minus stvori plus upornošću  što je niko ne zna Zato! Što dalje od lažnih žena, od svih tih sena, bez ljudskog u sebi Zima u aprilu otkrila je u meni posebnu vrlinu, meni tako finu: Čast, što cenu nema. Gary Bramil 7/4/25.

Vantelesna 'Bez dodira', prošaputala je ona 'Bez muvanja' dodala je ona očito svesna mog kuvanja, na ulici 'Pričali su mi o tebi' uporno ona dopiše  jedan stih u pesmi ovoj Ponudio sam ruku 'Bjesova se plašiš' samouverno ona savlada reči I baš tad se ispreči neka čudna misao što bi je zapisao 'Pratnja' kao tiha patnja zagrljaja željnog 'Pišeš, znam!' Nego kako, moja navlako tokom noći hladnih! Zar se plašiš trenutaka bajnih? Zagrljaja mog? Poljupca? No, nemoj biti besna a ni  uplašena! Kakva si  ti to žena? Bez dodira e tu dominira moja reč! Tu ordinira jedna misao koju nisam otpisao: Ljubav! Vantelesna! Ona jeste moja sažeta pesma sopstvenog sjaja u očima svesna No, mala, znaš kako, a, može biti lako: Preskačemo muvanje idemo  na spavanje, u krevet Može? Gary Bramil 22/5/25.

Ambis Sa oblaka sidjoh u sokak, ugledavši nju, tog andjela u haljini beloj Sa oblaka sidjoh očekujući poljubac i dodir već ispruženih ruku Koračah tragom njenih stopala, imitirajući motor željan goriva, njenih sokova Žurim, šapnula je ona, dodirnuvši G tačku, srca značku Sa oblaka donela je sunce, jedan zrak pažnje vredan Njene oči osvetleše sivilo sokaka, na rasprodaji Sa oblaka sidjoh medju one što lutaše očito pripiti, bez ljubavi A, taj oblak beše ambis, sa kog sidjoh ugledavši nadu što dušu moju zagrli Lebdim, svakako živ. Gary Bramil 12/10/25.  

Ogovarala Te Kiša Čudan šaptaj donele su kapljice streljajući prljav pločnik, žvaka pun Morzeova azbuka prenela je poruku, nečujno, kako samo ona zna, tako prazna 'Ogovarala te kiša!' Zar usred Niša? Kiša? Hm Šta ona zna, sem da poji žedne? 'Ogovarala te kiša!' Zar ona prenosi reči?  Postala je glasnik,  čudan samoglasnik?  'Ogovarala te kiša!' I ta čežnja tiša,  što igra oko Niša?  Dok ne ustreli pločnik?  'Ogovarala te kiša!' Zar sam njoj ja bitan,  ovako sitan? Zar se mnome bavi?  'Ogovarala te kiša!' Ma, daj! Ne balavi!  Neće niko da se javi,  nervira ih klizav pločnik,  kažu 'Ogovarala te kiša!' Hahaha Sigurno je puna suza silnih bludnica što od sreće zaplakaše,  zajahavši pastuve mladje!  'Ogovarala te kiša!' Uh, ništa sladje: Biti svoj! Biti zdrav!  Van bolesnih prostakuša sa cenom na čelu!  'Ogovarala te kiša!' Ima zašta!  Cobi sija, meni prija!  I, jašta! Van plašta bludnica moj urlik nema cenu...

Očuh Rodni grad je baš pravi gad! Pružio je šansu usvojenoj deci akcenta čudnog,  dok svoje gazi! Rodni grad je pun negative,  postao je film smetlišta pun Dok prazne oči vladaju strahom,  moj grad je mrtav,  nepoznat i mutav Ne prepoznajem svoj rodni grad! Jer, taj gad svoju decu gazi pa se plazi! To više i nije moj grad, ništa sem tri slova, na papiru,  jedno prokletstvo što teg postade Moj grad krade osmehe, naročito sada je očito i ljut na dete svoje Ne prepoznajem moj rodni grad,  on je palanka puna vašarišta i nekulturnih miševa Zato se odričem odakle potičem! Naftalin ne pere  obraze onih  bez stida,  niti im vetri  osećaj za lepo  koji ne poseduju E, takvi su na ceni u palanci kiča,  koja utihnu dok je smećem zatrpa voljeni otpad  Ti si grade moj očuh što svoju decu tuče, a nepoznatu  razmazuje iako te taj akcenat čudan popiša!  Rodni grad jeste gad,  savladano gradivo i smetlište silueta,  bez ...