Ogovarala Te Kiša

Čudan šaptaj

donele su kapljice

streljajući prljav

pločnik, žvaka pun

Morzeova azbuka

prenela je poruku,

nečujno, kako samo

ona zna, tako prazna

'Ogovarala te kiša!'

Zar usred Niša?

Kiša?

Hm

Šta ona zna,

sem da poji žedne?

'Ogovarala te kiša!'

Zar ona prenosi reči? 

Postala je glasnik, 

čudan samoglasnik? 

'Ogovarala te kiša!'

I ta čežnja tiša, 

što igra oko Niša? 

Dok ne ustreli pločnik? 

'Ogovarala te kiša!'

Zar sam njoj ja bitan, 

ovako sitan?

Zar se mnome bavi? 

'Ogovarala te kiša!'

Ma, daj! Ne balavi! 

Neće niko da se javi, 

nervira ih klizav pločnik, 

kažu

'Ogovarala te kiša!'

Hahaha

Sigurno je puna suza

silnih bludnica što od

sreće zaplakaše, 

zajahavši pastuve mladje! 

'Ogovarala te kiša!'

Uh, ništa sladje:

Biti svoj! Biti zdrav! 

Van bolesnih prostakuša

sa cenom na čelu! 

'Ogovarala te kiša!'

Ima zašta! 

Cobi sija, meni prija! 

I, jašta! Van plašta bludnica

moj urlik nema cenu! 

Urghhh! 

Vatra tuge plamen prži, 

moja krv me u životu drži! 

A, kiša? 

Neka pleše mojim

obrazima čistim

dok čelo visinom pleše. 

Ima i zašta. Jašta. 

Gary Bramil 11/9/25.