Mesec u Strelcu

Prošla je

tik uz moja kolena

dok su mi cipele

okrznule njen sjaj

Njen ples na vetru

donela je jesen, 

očito svesna

njene vedrine

Zasijao je sokak! 

Univerzum je

poslao poruku:

Vidi sjaj u očima tim! 

Te mršave ruke

krasio je strip, 

a, sa ledja njenih

uvideh nasmejani... 

...mesec čija senka

preplaši leptiriće, 

a, to, vanzemaljsko

biće baš meni

ukaza čast!?! 

Osvojila je vlast

bez ispaljenog metka, 

ta retka vrsta

energije sa krsta

Njen hod

veličanstva, 

božanstva

u godinama 

zrelim! 

I taj cmičak

što pomilova dušu, 

ohrabri trenutak

umornom sivilu, 

otvori vrata ka nebu, 

bez kucanja 

i bez kljucanja

srca mog

Probudio me

i osmehnuo mi se

mesec sa njenih ledja, 

što krvav nije 

poput beštije

što jezde ostrvom

mojim nadrkane, 

nemirnog duha

To božanstvo

jeste veličanstvo

na pijedestalu

zasluženom

Mesec u Strelcu

jeste svetlo u noći,

dok tama nadgriza

usamljene sa ulice. 

Gary Bramil 22/9/25.