Očuh

Rodni grad

je baš pravi gad!

Pružio je šansu

usvojenoj deci

akcenta čudnog, 

dok svoje gazi!

Rodni grad

je pun negative, 

postao je film

smetlišta pun

Dok prazne oči

vladaju strahom, 

moj grad je mrtav, 

nepoznat i mutav

Ne prepoznajem

svoj rodni grad!

Jer, taj gad

svoju decu gazi

pa se plazi!

To više i nije

moj grad, ništa sem

tri slova, na papiru, 

jedno prokletstvo

što teg postade

Moj grad krade

osmehe, naročito

sada je očito i ljut

na dete svoje

Ne prepoznajem

moj rodni grad, 

on je palanka

puna vašarišta

i nekulturnih miševa

Zato se odričem

odakle potičem!

Naftalin ne pere 

obraze onih 

bez stida, 

niti im vetri 

osećaj za lepo 

koji ne poseduju

E, takvi su na ceni

u palanci kiča, 

koja utihnu dok je

smećem zatrpa

voljeni otpad 

Ti si grade moj

očuh što svoju decu

tuče, a nepoznatu 

razmazuje iako te

taj akcenat čudan

popiša! 

Rodni grad

jeste gad, 

savladano gradivo

i smetlište silueta, 

bez emocija. 

Gary Bramil 5/9/25.