Vantelesna

'Bez dodira',

prošaputala

je ona

'Bez muvanja'

dodala je ona

očito svesna

mog kuvanja,

na ulici

'Pričali su mi

o tebi' uporno

ona dopiše 

jedan stih

u pesmi ovoj

Ponudio sam ruku

'Bjesova se plašiš'

samouverno ona

savlada reči

I baš tad se ispreči

neka čudna misao

što bi je zapisao

'Pratnja' kao

tiha patnja

zagrljaja željnog

'Pišeš, znam!'

Nego kako,

moja navlako

tokom noći

hladnih!

Zar se plašiš

trenutaka bajnih?

Zagrljaja mog?

Poljupca?

No, nemoj biti

besna a ni 

uplašena!

Kakva si 

ti to žena?

Bez dodira

e tu dominira

moja reč!

Tu ordinira

jedna misao

koju nisam

otpisao:

Ljubav!

Vantelesna!

Ona jeste moja

sažeta pesma

sopstvenog sjaja

u očima svesna

No, mala,

znaš kako,

a, može biti

lako:

Preskačemo

muvanje idemo 

na spavanje,

u krevet

Može?

Gary Bramil 22/5/25.