ΑΦΡΟΔΙΤΗ

Jedan osmeh

oterao je sivilo

subotnjih oblaka

što se nadviše

nad mnom

U pratnji majke

doletela je

donevši miris mora

i plavetnilo očima

Primetila je Nišliju

i uzvratila osmehom, 

što maslinom

nahrani dušu, moju

Donela je osmeh

uprkos nadrndanim

baba devojkama

sa Niške kaldrme

Ona je munja,

jedan kratki bljesak

što grmljavinom pozitive

ukloni bezobrazne oblake

Ona je pesak i plaža

što na tren pročisti

baštu raja prljave ulice

uz silne ovdašnje bludnice

Sijaj plamenu dragi, 

sijaj i prijaj, bar meni

što u milisekundi

odlepih dušu 

sa betona kletog

Zalazak sunca

u naručju tvom

dogradio bi suštinu

životu i telu mom

Sjaj, 

Ništavilu dodaj

sjaj! 

Samo sjaj

dok ne dodje

kraj... 

mene

Kalo? 

Halo! 

Kalo! 

Gary Bramil 25/10/25.