Dolutaš

Očigledno razočarana

mojim stavom, 

zračiš ravnodušno

Tvoj pogled 

ispod obrva

obesmisli sliku

što o tebi gajih

Nošena besparicom

nastavila si putem svojim, 

jer ja ne dojim novčanikom

Ti oči kriješ

dok ne ubiješ

jedinu nadu

Ti osmeh kriješ

ni da se smiluješ

jednom u tvom gradu

Ti krasiš fasadu

kad napišem baladu

o tvojoj haljini beloj, 

mojoj ljubavi celoj

Koje se stidiš

dok knedle gutaš, 

a, malo po malo

u moje srce dolutaš

Ti osećanja kriješ

možda se i stidiš

ti znaš da popizdiš

kad se nekom svidiš

Džaba, 

nije to ta balada, 

ni tada, ni sada

ja iznenada otkrih

da zainteresovana nisi

Tačka. 

Gary Bramil 12/11/25.