Ptico Nebeska

Jedan kaput 

boje kože ~ 

njemu se može

da kraj tvojih

grudi bdi i greje

Moj zagrljaj je dalek

poput tvojih koraka

kada plešeš tim

stepenicama raja

I, nigde kraja

toj mojoj halabuci, 

mene obuci, pobogu,

onda me i svuci

kad caruju zvuci

pesme tvojih očiju

Zagrli ovaj vrli

drugi svet, 

tako dalek 

od tvog, na nebu

Potrči ka meni, 

ti dostojna ženo

što crnom kapom

plavetnilo kriješ

Kaput odbaci, 

meni se baci,

tvom bata Braci, 

nek' znaju i vrapci

pesmu našu u salašu

O, ti ptico nebeska

puna mi je sveska

neizgovorenih reči 

upućenih tebi... 

... ne verujem ni sebi,

više, pa moram tiše:

Nemoguća ljubav

drži mene budnim, 

nemoguća strast

jeste kontrast

udaljenog sveta, 

jednog srca što lupeta... 

Izvini,

ne zameri mojoj vrlini, 

da volim, da pišem

paralelnoj dimenziji

dok u mom oku spava

jedna svetlost, 

božanstvena. 

Gary Bramil 10/11/25.