Pismo Aleksi

Zaboravio. 

Zaboravio si mene. 

Zaboravio si moje

vene, i mene. 

Zaboravio si

krv tvoju, 

ulicu moju

što ti u blizini

pleše, i na minusu

Zaboravio. 

Zaboravio si osmeh,

krasio je lice tvoje

kada god bi

ugledao mene

Zaboravio si život

što ti ga podarih

i sebe udavih

poezijom kletom, 

tom brzinom petom

Zaboravio si nogu

što te učiti 

da hodaš znade,

zaboravio si nade

da kad ostarim

bićeš tu, kraj mene

Ni u snu

pomislio nisam, 

iako prisan

ja sam otpisan

silno operisan, 

ali živ, betonom 

hodim

Zaboravio sam

tvoj glas, oko moje,

krvi moja sveta, 

dodaj mi svetla

oteraj oblake!

Sluh me napušta

ali ne i duh

koji vrišti jer ga tišti

da ti bitan nisam

I dok pismo pišem

ubrzano dišem

a, ruke mi se tresu

o, hvala nebesu

što te upoznah

jer tad doznah

da živeti vredi. 

Hvala ti. 

Ljubim te,

pesmo moja. 

Tata. 

Gary Bramil 7/12/25.