Plamteći Trag

Koliko god
gubio tlo
pod nogama,
plešem na
klizavoj ulici

Moje misli
pesma leči,
jedne oči
što u mraku
s'jaju no se
videti ne daju

Tad' se
u osami
uhvatim u
koštac
prateći sjaj,
zamišljen

Do jutra
led u srcu
otopi korak
u mestu

Onda dremnem,
do kafe u Gorči
sanjam san,
sunčan dan

Jedan ples
kilometar dug,
osvešta moj drug
doručkom što
stomak prevari

A, srce, u blizini,
blješti u daljini,
odbivši moj ples,
decenija dug

Stopala zapevaju
jednu pesmu tužnu,
jednu prošlost ružnu,
dok led rane leči

Podujum me čeka,
kraj kućice smrznute,
zagreje mi dušu
nesvesno obraduje

Koliko god
gubio tlo
pod nogama,
plešem po
klizavom sokaku

Moje misli
pesma leči,
nevidljiva sila
što je srcu draga...

...daleko od
mog praga,
blizu vraga
svoje kolo
vodim, sam...

...dok mi
zrna duše
čiste put,
plamteći
trag.

Gary Bramil 9/1/26.