Ne želim da mi nedostaješ

Novi dan

umrtvio je

silno bunilo

neprespavanih

noći

Ne želim da mi nedostaješ

Sunce je naštinu

pomilovalo obraze, 

čiste, usled piste

pred novi let, 

u poznato

Ne želim da mi nedostaješ

Šačica razgovora

sa šoljicom kafe

što je keks rasani

upriličio je optimizam

Ne želim da mi nedostaješ

Šapat sa uramljenih

fotografija što miluju

zid oterao je stid

prašine sa ploča

Ne želim da mi nedostaješ

Refren je pokušao utešiti

i rešiti osamu, jutra tamu

Ne želim da mi nedostaješ

Jedan osmeh iz prejašnih

dana, otključana rana, 

probudi suze, nenavikle

na pad, no, na neumorni rad

Ne želim da mi nedostaješ! 

Ne želim ni da odustaneš!

Od nas! Od krvi tvoje!

Upornost moje! Nikada!

Koliko god zahvalan bio

redovno bi snio samo lice tvoje,

osmehe moje a ne bojazan

da ćeš me se odreći... 

...na tamnu stranu preći

Zapamti to:

Ne želim da mi nedostaješ, 

da svoju dušu rasprodaješ

zarad zlatnih očiju majke ~ 

jedne radodajke što mi te ote. 

Gary Bramil 28/2/26.