Dama Sa Karpata

Tek ponekad

i tišina zaurla

dok prašina pleše

korakom nota

Ta glasna pesma

u mislima je sonata, 

devojka sa Karpata

Sačuvanog ponosa

ona ponosno krila širi, 

dodirujući stopala moja

Ne podmukli ples

razoružao je ego, 

uklonivši tegove

sa prstiju armature

Drugačije reči

nemuštim šaptajem, 

dorasle naraštajem

što u dušama našim bdi

Ovaj je apartman

sopstvena pozornica, 

tu se golica mašta

koja ne prašta, jašta

Do jutra, do sutra, 

ona je melodija, 

ovaploćena milina, 

u snovima osmehom

Tišinu i prašinu

neobjavljenih zbirki, 

ukrasila je korica

boje plodnosti

Ne, ne, podlosti! 

To je sastavni deo, 

ovdašnjih namćora veo, 

što ih gorčina krasi na

usnama napućenih

Takav vokabular

i dobrim jutrom

urniše početak

nečeg novog... 

Dama sa Karpata

nema opijatana, 

no se koracima svojim

budi u rečima mojim

I, nanovo će tišina

urlati, mene sakupljati, 

u apartmanu čarolija

gde duša diše nasmejana. 

Gary Bramil 11/3/26.