Tvoja, Jedina

Napustila me je

žena života mog...

Reinkarnirala se nije

Jedna je ubila

nerodjenu dušu,

što bi pismo

mati moje bilo

I moguće oči

gde bi živela ona,

jedina žena

života mog

Ne odričem se

svog, onog koji

moj jeste...

Naprotiv!

Nije mi se dalo

a falilo je malo

da prodiše...

u naručju oca

Ta žena života

ovog jedinog...

Izostale su bajke,

neke mudre reči

što i osmeh taj

istopio bi srce

Otkazan je

polazak u školu

i haljina za matursko

veče... Ne bi sreće...

I desetke sa fakulteta

i Tata da lupeta

jer, uvek može bolje...

I prvi ples, sa ocem,

desio se nije...

usred provalije

orkestra pijanih

Ona diše kroz korov

što procveta

na grani, najavivši

još jedno proleće

usamljenog oca

na ulici...

...dok mu ljubav

sa suncem u očima

krišom šalje reči:

'Tata! Tata!

Igram se sa

dekom i bakom,

na livadi prostranoj!

Tvoje sam plavetnilo,

a posteljina mi je oblak

gde budna sanjam

tvoj dodir, Tajo! Tajo!

Sunce što zuri u tebe,

da ti zagreje srce u kom

spavam ja, tvoja jedina!'

.....

Mog života žena

jeste univerzum celi.

Gary Bramil 7/3/26.