Izvini na vrlini

[Idila u sokaku suvenira] 

Rekla mi je 'Izvini'

dok je njen pas njušio

moju prvu jutarnju kafu

Lakirani nokti su

odali sjaj zenica

već izgovorene reči

Konačno! 

Vanbračni povetarac

uzdrmao je sokak

dok je napitak lebdeo

izazvavši varnicu

Da li pokrenuti parnicu? 

Več dugo ona u mojim

pesmama pleše, 

zavodljivo i neodoljivo! 

Eh, taj ukras moje 

večite jelke, što naštinu

kraj izloga knjižare

štancuje stranice dnevnika

'Izvini!' 

Zar u hladovini se miri 

trošak neizbežnog 

osmeha? Zarad podsmeha? 

'Sudjenje se odlaže, 

odbrana predlaže dogovor!' 

Zar je moguć, sa njom? 

Izblajhanom? Ranjivom? 

Hmm! 

'Na osam sati

terapiju uzimati!'

Moraš je odvojiti

od pesama tvojih!'

A, jel'? 

'Zabranjen je pogled!

Posmatramo te kroz dvogled!' 

Hmm! 

'Nemoj ni da pomisliš

da joj se približiš!' 

Okej! Nisam ni mislio, 

NIŠta od toga! NIŠta! 

Sem da je ugnezdim

u pesmu, i to ne jednu! 

'Ne može! Njene se trepavice

na tebe ne lože! Ne može!' 

U redu, nisam ni

mislio prići, mogla bi me

zaobići, u to sam siguran! 

'Troškove suda snosite vi!' 

Zar i to? 

'Vaš glas devalvira

vrednost njenu! 

Plati pa klati, kretenu!' 

Nix! Odlazim sad!

Dižem ruke od nje! 

Ona ima druge sne!

Bogate i rogate! 

'Sudjenje je zavšeno!'

 

Boom Shack-A Boom!

Jeger ili rum? 

'Izvini' na vrlini! 

[Još jedno jutro u sokaku suvenira gde boja njenog glasa kraj mene stasa, na Djurdjevdan: Moje sunce je doprlo do zenica njenih, najzad]

Gary Bramil 6/5/26.