Ona se bori sama

Čini mi se

da sam susreo

pesmu

Čini mi se

da sam prepoznao

oči te

Onda sam potrčao,

za njom, jurio je

ulicama grada

Možda mi se

samo učinila?

Mada! To su oči te!

Tražio sam je

po Margeru,

sve do Dušanove,

do lutkarskog

A, nje nema,

samo trag note

Čini mi se

da sam susreo

pesmu, slučajno

Tražio sam je

danima, i po pljusku,

i po vetru, a, nje, nigde

Možda mi se

samo učinila?

Mada! To su oči te!

Tražio je po Čairu,

oko hale, oko stadiona,

a, nje, nigde, vala

Lutao po Bulevaru,

kraj Nišave, sve uz kej

Ni glasa, samo trag, nota

Ustvari, bio je to ključ!

Notna sveska što sve zna,

sve, osim nje, pesme

Možda mi se

samo učinila?

Mada! To su oči te!

Onda sam preko mosta,

oko Tvrdjave, rekao 'dosta!'

Ti, ustvari, nisi pesma!

Samo ličiš, da si, nervozna si!

Dok sam ispijao

'Monkey Brain'

u Planinarskom,

pojavila se, no,

ne javila se...

Možda to i nije ona?

Zar mene da ignoriše?

Sigurno! Ona nije!

Usred Čaršije, dok lije!?

Prošetao sam dušu,

osetivši, i setivši gde je:

U meni, mala, živi, raste!

Gde god krenuh,

ne uvenuh, no zablista

ta ulična pista popločana

čistim srcem, dušom jednom!

Pesma plovi, skače,

pada, leži, ustaje

i ne staje, do kraja!

Dok dišem ja ću da pišem,

da prenosim reči jer,

u vremenu bezdušnih

pesma će sanjati sa mnom...

...zlo proganjati, u osami,

obraza čistog, u inat!

Pesma je svetlo,

gde caruje tama,

uprkos bunilu -

ona se bori sama.

Gary Bramil 9/5/26.