Ples u tišini nemog filma

Provala oblaka

donela je tišinu, 

jecaj tek rodjenog

lišća podno sokaka

Dok su ploče

dremale u mraku,

jedna svetlost

otkrila je oči

Kišobran je ludovao

vetrom širivši osmeh,

pomislih u trenu, 

da priupitam:

Da li bi ste vi

plesali na kiši?

Da li bi ste vi

ispružili ruku?

Da li bi ste vi

progutali ponos

i pružili priliku

da ukrstimo korak?

No, to su šaptaji

trenutka večnosti, 

gde bi dve svetlosti

raspirile vatru, do neba

Izostao je ples, 

ništa, sem, oblaka

sivih no, tako se divih

retkoj ptici u trenu... 

Da li bi ste vi

plesali na kiši?

Da li bi ste vi

ispružili ruku?

Da li bi ste vi

progutali ponos

i pružili priliku

da ukrstimo korak?

Gorak je taj plamen

neprepoznat u varošici

pokislih ideala, blata i zlata

Otrčao sam od nje, 

svestan onog limita

na kartici kao na traci

nemog filma, bez reči.. 

...samo klavir

što prati glas andjela

sa krilima, kraj groblja

starog...dalje od sokaka. 

Tišina i prašina, 

ni podijum, ni bina.. 

...milina...tmina.

Gary Bramil 16/5/26.