Promajo, Volim Te!

Sretnem ti ja tako

Promaju, sokakom

izbeglica ljubavi

Sretnem, i da je ne

ureknem, pogledam,

direktno u oči, toj hladnoći

sa vetrom Nišave na ramenu

I, NIŠta, prećutim,

a, vala, svašta bih joj

rekao no, eto, nikako

da se usudim, nikako!

Ćuti Ona. Ćutim ja.

Tako danima! Godinama!

K'o posvadjani u braku.

Poput ljubavnika.

Ma, tuga velika!

Ta tišina...

Ponekad nam se

u filmu našem nemom

pridruži i prašina, i to

baš primetno, namerno!

Samo da bi mi golicala

sočiva u očima no, ja eto

ne hajem, niti tome dajem

značaj

Zašto bih, uostalom?

Eto, recimo, danas:

Nekako mi ljutito

pridje s' ledja, Promaja!

Kakva kraljica sokaka!

Podmuklo, zar ne?

No, vidi mene!

Zagrlih je tako, vala,

punih devet sati!

Zar će ona me zajebavati?!

How. Yes. No.

Devet sati nećeš ti meni

mrdati i zujati, i flertovati okolo!

Ni slučajno, mala! Kome god dala...

...obećanje! Nix, bre!

Ni prašini! Ni tišini!

Ni keju! Ni Nišavi!

Ti ćeš kod mene samo

marširati i mene šarmirati!

Jasno? Krasno, prvoklasno!

Promajo, Volim Te.

Vidimo se sutra,

da ćutimo zajedno...

Važi?

Gary Bramil 20/5/26.