Sunce plače u maju

Sunce plače u maju

dok oblaci za njegove

suze ne haju

Sunce plače u maju

iako svi to znaju

da zablista mu ne daju

Sunce plače u maju

uz bluz sa ulice

mamurluka i belog luka

Sunce plače u maju

tu, u mom kraju,

gde uveliko traju mučnine

Te silne paučine

obgrliše sunce jer

se lepo smeje, i greje

Nije odustalo sunce,

samo se preselilo

niz sokak, u blizini, štuca

Sunce u maju plače

dok ga tlače suvišni

organi organizovanih

Sunce se ne boji,

samo se pritaji iza

lešnika, tu gde i komšika..

Obnevidela jer je skrenula

da ne bi susrela i videla

sunce, kako plače

I, dapače!

Sunce se osmehnu

očiju suza punih ~

da se i ja zbunih

Ne videh nikad'

taj sklad na obrazima,

gde uprkos nebeskom vetru

sunce se u etru pohvali

Zrakom i merakom,

kako samo ono zna,

kad' prizna da je živo

Sunce plače u maju

tu, u mom kraju,

gde baš svi traju

u inat oblacima sivim

Ja mu se divim!

Zato i živim, uostalom!

Znam da tugujem za

energijom i sinergijom

nestalom, odbeglom

I sam zaplačem,

zašto bih krio:

Ja sam se umio

sa suzama sunca!

Onda bi i zasjao

kao ono, jedino...

I zaspao,

sa suncem u duši...

...živ.

Gary Bramil 14/5/26.