Vila i Mila

(Zbunila je Tvrdjavu Nišava koja plače) 

'A, što plačeš, Vilo moja?'

'Tvrdjavo svoja a mila,

osramotila me jedna sila'

'Zar to za sram zna, moja Vilo?'

'Brzo se i zbilo, Djavo će ga znati!' 

'Vilo jedna! Nemoj njega prizivati!' 

'Kamenu moj, obala me spopala!' 

'Vilo moja, čudna ti je boja!' 

'Ja te grlim, a, ti, tako?' 

'Miluješ mi nedra, vedra, Vilo jedna!' 

'Arterije mi kašlju, otrova su pune!' 

'Zar one da te zbune, i to smeće silno, moja Vilo!?' 

'Popušta mi telo, otpušta me majka!' 

'Vilo moja, puna znoja stvorenja sa kopna, ne daj da ti popušta opna! Trebaš mi Vilo!' 

'Tvrdjavo slepa, meni jesi lepa tako obnevidela, a zla si videla, na tonu!' 

'Vilo! Bez tebe ni snilo, ni milo' 

'Mila si mi, ti si, sestro stara!' 

'Kako ne bi kada me dotakneš ti mi sa nogu spereš blato s' mozga neurednih'

'Tvoja Vila ja sam! A tvoj kamen, moj je pramen, Tvrdjavo draga!' 

'Oh, moja Vilo, snago! Dodješ mi do praga, da me probudiš, da sunce izrodiš, moje stanovnike napojiš! Volim te!' 

'Moram ići, i druge žedne obići. Sutra ću ti opet doći, ljubavi, čekaj me!' 

'Toliko vekova si moj lek, Vilo mlada! Čekam te na prastarom mestu, čekam moju sestru!' 

'Djavolice jedna, meni vredna! Plovim sada, a, sutra, iznenada...'

'Haljina te tada čeka, ako treba i do kraja veka!' 

'Znam! Zato se i nedam, vekovima! Samo tebi sam mila, uz tebe i ostarila!' 

'Oh, moja Vila.'

'Dok me virovi lome, ja se vraćam pragu tvome!' 

'Znam. Nikome te ne dam!' 

Gary Bramil 13/5/26.