Zaklonili su sunce moje!

Dok je vetar milovao

usamljene kućice,

miks jedinjenja su

zaklonili sunce moje

Sada sam a, nekada,

u dvoje kada se komarci

roje a ptice poje sokakom

maštarija silnih umetnika

Zaklonili su sunce moje!

Note plešu očima mojim

dok mi uši hrani Orgazam novi,

susretnem sebe u korak

sakupljača sekundarnih sirovina

Zaklonili su sunce moje!

Neka četa, tako zapeta

okružila je tužnu česmu,

ne prepoznavši jadikovku

što kraj gradske kuće sniva

I, da, poliva tek rodjeno cveće,

nikada se silom ne nameće,

posečeno je drveće

a gnezdo leptira je umrlo

Zaklonili su sunce moje!

Tu, kraj keja je druga pesma,

svakako lepša a tužnija,

mladost ružnija, bar ona 'Alfa'

koja bi bez smisla urnisala klupu...

...usamljenih svatova, nakon

pijanke i neprespavane noći...

Zaklonili su sunce moje!

Slinavi balvani utopili su

nemoral nenormalnih kukavica,

dok su detlići napustili tvrdjavu...

Zaklonili su sunce moje!

Tu ptice više ne poje,

jer se boje svoje pesme...

Zagrlili su tišinu,

progutali prašinu!

Zaklonili su sunce moje!

Naterali sebe da prisvoje

jedan tračak nade tu, gde se

sadi bespotrebni korov!

Zaklonili su sunce moje!

Oni se ne boje...Boga.

Gary Bramil 8/5/26.