Sve su ulice moje

Sve su ulice moje, 

samo jedna me

zagrliti znade

Sve su ulice moje,

tu, gde se ne boje

neki ljubav kriti

Sve su ulice moje

osim one što... 

opsovati znade

Tu knjige leže - antiteže

polupismenih a sirovih

gospodara, bez dara

Moja je ulica

kraj kestena spila, 

tu se udomilo krzno

dok ga beton kuva, 

naživo

Svi su osmesi moji, 

to kad napoji dušu

granica reči tu ispreči

nesuglasice zaljubljenih

Tu koraci prvi darivaše

nadu, u jednom gradu

neprimetnih senki

što ih oči streljaju 

Sve su korice moje, 

ti dnevnici odbačenih

nasuprot izopačenih

koji usamljene klupe

polomiše

Tu se onaniše, najviše! 

Tu gde intelekt boravi, 

nevidljiv za posmatrače

što svoj znoj trače... 

Sve su ulice moje! 

Čak i one koje me se boje! 

Bez razloga njih muzika

plaši kada im iščaši obraz, 

već dovoljno mutav i sirot

Sve su ulice moje

no, samo me jedna

grliti znade! 

Ona retka, ona čista! 

Ona što zablista

muzikom mojom, 

energijom svojom

Sve su ulice moje!

Sve, sem one na izmaku

snage, kraj vlage i budja... 

...tu tudja reka nekog čeka. 

(Veljku) 

Gary Bramil 13/6/26.