Gary Bramil Art Exhibit

Gram Empatije Reci da me voliš pre nego li ogoliš sopstvenu čast Reci da me voliš,  jer ti se, ustvari, bojiš tebi nepoznatog stanja... Priznanja,  da ti je stalo u srce tvoje malo bar gram empatije Tebi su nudili simpatije, kupovali taj tvoj budjav osmeh,  na pola ili sat, zavisi No, ti se nisi navikla,  potpuno se odvikla,  nikako obukla,  mušterije u krevet...  Odvukla.  Tvoja je odluka.  Singl balerina, prava milina.  Namršti se opet,  bori lice svoje,  mrzi mozak tvoj na tržištu poštenja I, to, bez odobrenja!  Zašto bi da menja,  oguglala vevericaa,  milion lica?  Oproštena je drskost,  nepristojni jecaj već užeglog lišća aristo-kartice Sledi oskar!  Aplauz!  Onda, jovo/nanovo: Reci da me voliš pre nego li ogoliš sopstvenu čast Reci da me voliš,  jer ti se, ustvari, bojiš tebi nepoznatog stanja... Priznanja,  da ti je stalo u srce tvoje malo bar gram empatije Šalim se!  Eh,...

Onima Koji Izumiru Poezija je pismo moje Poput Troje,  jednoj Jeleni Poezija je pismo moje Poput proje i novčića duše To su pisma zaboravljenim ljubavima To su oči bile,  što bi se uselile u pretkomoru Nekad bi zaspale, nekad bi ludovale Dok sam srce delio,  komadić, po komadić Poezija je pismo moje Nezaboravnim osmesima, silnim podsmesima Poezija je moj zagrljaj, koji fali Poezija je i  poljubac, koji davi Bez daha,  aritmija prostaka u vremenu odsutnih,  nikada prisutnih suza Poezija moja jesta jauk, jecaj,  za nedodirne svetice, kivne... Ko zna zbog čega!  Tu se reči stvore,  iznenada, u mislima mene probude, na promaji sokaka A, svakojaka se činila meni jaka,  bar na tren, dok bejah snen Dok ne pocepa pismo, jer ni zajedno nismo To je samo hartija, nedovoljno skupog parfema, bez dilema Kvotu vodi bogati soj! Ništa, pisaću pisma samome sebi, čisto da objedinim reči u dnevnik zaborava. Ionako, ljubav je sudjena samo velikom kontu, bez ...

Dok Oni Dok oni grle  sve moguće bine, eto meni  lične miline Dok oni baletom osvajaju svetom tehno znatiželju eto men' na prženju Dok oni kvadraturom kruga, tako mi se ruga ispeglani obraz Tu, gde štrči onaj koji trči tek početni pasus, posti Tu, gde leti  zima put kroči,  tu pesma se sroči, naštinu Dok oni zdravljem pucaju, meni bolest uklopi broj cipela, uprkos otoku Dok oni su sami nedokučivi, rani mraz, njih hrani miraz lične imovine Dok oni danonoćno menjaju partnerke,  mene krase stare trenerke, krvave Dijagnoza jedna jeste čedna uprkos gravitirajućoj ruini svedokazanog vetra Dok oni slave,  gomilajući ženska srca, ja sam dokon,  obesmišnjen i trom No, ne dam se ja!  Sirotinja jeste mene izgradila, naučila da se paučina uklanja... ... sama od sebe,  nestane, da voli prestane, mada,  nikad i nije volela Istina to je!  Jedan tas na vagi gde caruju ljudi nagi,  bez savesti, oni uvek...  ... mogu privesti osakaćen inat ...

One koje mrze decu Nude mi se baba Devojke Nude mi se baba Devojke One koje mrze decu! Decu! Elem! Bio ja na koncertu,  posle i na kafu sa nekim društvom,  gde se ističe jedna: Savetuje mene, onako, bez dileme k'o na buvljaku, upola cene - Nudi mi poznanice svoje, koje nisu svoje, ali, jesu matore i same Eh, kakve drame! Nude mi se baba Devojke Nude mi se baba Devojke One koje mrze decu! Decu! [Rekoh]  Slušaj malena, batali me sa tim,  bez smisla života! Jer, da valjaju ne bi same bile! Jer, da radjaju, ne mogu, stare su! Plus se osilile! Filozofiraju samo tako! Pusta demagogija, bez ljubavi trilogija! Ona reče: Zašto Gero, šta im fali? [Rekoh]  Ništa! U tome je caka! Hahaha Nude mi se baba Devojke Nude mi se baba Devojke One koje mrze decu! Decu! (Nasmejala je društvo za zaštitu pivare!)  Hahaha!  Nude mi se baba Devojke Nude mi se baba Devojke One koje mrze decu! Decu! Kapiraš? Gary Bramil 27/8/26.