Gary Bramil Art Exhibit

Karma Možda se pitate  zašto je ovako... Znate kako:  Zagadili ste sve!  Urnisali ste sve!  Vi, gradjani! Vi!  Da pominjem reke?  Klupe? Parkove?  Ili... Ne?  Nacija mazohista i prevaranata!  Karma je na vlasti, uzgred! Logično, jel' te?  Itekako! Gary Bramil 30/6/26. 

Nestale Gde su sve dame nestale? Gde je bonton  zalutao? Gde su sve dame nestale? Zašto je osmeh izostao? Gde su sve dame nestale? Zar su se sve poudavale? Gde su sve dame nestale? Nijedna da se stvori i ulepša dan! Gde su sve dame nestale? Zašto su kvalitetne reči izostale? Zašto je ulica prazna? Nigde ni hladovine! Zar su sve dame na moru, kraj mišićne mase? Gde su one rasne sa haljinama dugim? Gde je ženstvenost, u zagrljaju sa drugim? Gde nesta' raja iz mog kraja? Nema više dama, ništa sem galama i jeftinih psovki Ništa sem crnih marama i životnih obmana, gde bontonu mesto nije! Gde su sve dame nestale, da budu žene su prestale... Gde je stil i pozitiva? Muškarci su krivi jer od dama osta' samo pogled mrki i ukor očima gde ljubav počiva Ljubav je mrtva a sa njim i dame, što vole da su same Muškarac u miru počiva samo da ne sluša ušima i ne gleda očima  pokvareno zlo, što za sebe zna reći: 'Ja sam dama, bez srama, a, ti si Q na biciklu'. Gde su sve dame nestale? Gary...

Daleko od kraja Kad' imaš srce lako je duši da plače nasamo Kad' imaš srce odlučuješ samostalno Ne treba tebi veštica neka,  narav preka Kada imaš suze već čiste obraze hladiš Prosto zagadiš bolesno društvo svojom romantikom Ne treba tebi prikolica teška, što bi da te kudi Ti čovek budi,  k'o što i jesi,  na ulici hleb mesi I ponekada,  ali, ne često,  ti promeni mesto Dovoljno su streljali tvoju dobrotu,  sa kojom si rodjen Ti jesi preporodjen iskrenim srcem,  tom dušom što blista Ne treba tebi glista koja sokakom lovi,  prodavajući čast Ti jesi vlast nemirne rutine!  Ona škodi prljavim štiglicama, odavno!  Kada imaš srce lako je duši da plače nasamo Uprkos vrelini tvoje suze sijaju na promaji Tu, gde moliš vetar da svrati u etar radija tvog Onda zapleši to bar znaš, zar ne? Sam! Bez stida! No, ne izgubi iz vida da ledja ispraviš!  Onda, hodaj,  ljubavi ne odaj prokleto Ništavilo u crno sve je zavilo... Na prečac!  Dok du...

Ekspresija Dok štikla klizi prljavim pločnikom, namršteno lice sakuplja prašinu Dok ruke hvataju zalet, haljina siva para oblake Dok oči  čelo miluju, nosić prćast pege neguje Dok gornja usna uši dodiruje, belina zuba donju smiruje Razočarana životom podočnjake hrani, nekom, čudnom, sortom,  uživa u tami Osmeh je njena misaona imenica, bakterija visprena, večne mržnje klica Gary Bramil 5/6/26. 

Ljubav udomi Ljubav udomi kada te slomi osama i tama Ljubav udomi,  sačuvaj novac za groblje novo Klince izrodi,  boraniju zavodi što bi gorka mogla biti Jer, emocija siti tebi jesu dobri! Udomi štrokave,  novca pune Tu se ne bune ~ kupili su pažnju tvoju,  sa cenom na čelu,  tvoju odsutnost celu Čudne reči neke,  kraj reke...Zar ne?  Možda je kasno ti, stvorenje opasno!  Otresita i jako sita,  celzijus na asfaltu Možda te krasi pritisak,  tvoj otisak bezvredan,  bez smisla života?  Nije greota  odlazak tvoj!  I...Onda stigneš do penzije i to bez ikakve pretenzije,  muških suspenzije  No, ti i dalje biraš,  sebe nerviraš supom koja ukusna nije,  zaboravila si glavni...  ...sastojak, jako jak!  No, bljak! Ne vredi!  Tu ljubav ne sedi!  Ništa sem lovišta,  tvog mozga čvorišta!  Ljubav udomi kada te slomi osama i tama,  za nju si kriva...  ...sama. Gary Bramil 2...

Nebesima Hodao sam nebesima,  potpuno zdrav,  nebesima Grlio sam oblake nebesima,  plakao sa njima,  nebesima Susreo sam sunce,  nebesima,  smejao se sa njim, nebesima Bila je to  viša sila što mi se  u snove uselila Nebesima.  Tu ljubav pliva.  Nebesima. Plesao sa stilom,  nebesima,  pričao sa majkom  milom, nebesima Tugovao noćima,  nebesima,  drugovao sa osamom,  nebesima Otkrio pesmu nebesima,  Utabao put ka nebesima...  Bila je to  viša sila što mi se  u snove uselila Nebesima.  Tu ljubav pliva.  Nebesima.  Jedna praznina što se život zove. Nebesima love privilegovani...  ...što ih 'bog' nagradi.  San je laž.  Nebesa su laž.  Ljubav je interes.  Veruj u sebe!  Gary Bramil 19/6/26.

Gradski Lik Ona je šik, pravi gradski lik Ona je ekvivalent zracima sunca. Ona ne bunca no, senkom kroji put kojim pleše. Ona češe maštu i volju u izobilju namrštenih skotova, ona je osmehom obmotana. Ona je šik, pravi gradski lik Njen nos ne para oblake nad kotlinom. Ona šeta sa violinom kraj keja, puna ideja. Stramputica je njoj strana imenica. Oko nje nema strvinara otkopčanog šlica! Ona sija i bez blica, u mraku, Niškom meraku! Ona je šik, pravi gradski lik. Suvenir kraj vode. Leptir slobode. Gary Bramil 17/6/26.

  Andjeo bez adrese prebivališta Dok stres srce lomi, Andjeo bez adrese prebivališta se pojavi Dok duša u meni plače,  Andjeo bez adrese prebivališta me pogleda u oči Kada sve stane, i posao, i san,  Andjeo bez adrese prebivališta mi dodirne stopalo, oteklo Dok mi promaja miluje obraze Andjeo bez adrese prebivališta mi izrecituje pesmu, onako žedan,  u krznu, ljubavi željan Moje reči nerazumljive jesu već bolesnom ljudskom rodu,  dok Andjeli sa ringle asfalta me prate u stopu, pevušeći I kada žuta minuta masira mozak Andjeo bez adrese prebivališta ukloni tamu, ukloni osamu Jer, u tim očima duša živi,  bori, gladuje, trpi udarce sudbine!  No, uprkos svemu, Andjeo nema dilemu da udeli osmeh i podstakne nadu.  Gary Bramil 15/6/26.

Ona misli da je pesma Ona misli  da je pesma večito nadrkana,  nekada je bila tesna a, sada je rasturena Ona misli  da je pesma,  neprekidno besna, bez smisla života plaši se prolećne kiše Ona misli  da je pesma,  bez razloga  traži značaj  telom golim,  nikada sama Ona misli  da je pesma,  okružena lažnim prijateljima grudi  nudi svakom dok  pleše sokakom Jedino je preostalo unovčiti lepotu koja jeste prisutna dok je umom odsutna Ona misli pesma da je,  za ljubav ne haje, operisana od emocija nju je ubila dokolica Ona ne može  moja pesma biti, jer, to je osmeh ~ njoj potpuno stran Ona misli  da je pesma moja,  ona, puna gnoja,  tudjeg znoja...  Ona ne može moja pesma biti,  morala bi suze liti,  od sreće, ali...  Ona je smeće! Bez empatije.  Bez simpatije.  Bez ljudskosti nema ni bliskosti! Moja pesma je sunce, krv moja! Osmeh to je!  Ljubav to je! Život to je!...

Sve su ulice moje Sve su ulice moje,  samo jedna me zagrliti znade Sve su ulice moje, tu, gde se ne boje neki ljubav kriti Sve su ulice moje osim one što...  opsovati znade Tu knjige leže - antiteže polupismenih a sirovih gospodara, bez dara Moja je ulica kraj kestena spila,  tu se udomilo krzno dok ga beton kuva,  naživo Svi su osmesi moji,  to kad napoji dušu granica reči tu ispreči nesuglasice zaljubljenih Tu koraci prvi darivaše nadu, u jednom gradu neprimetnih senki što ih oči streljaju  Sve su korice moje,  ti dnevnici odbačenih nasuprot izopačenih koji usamljene klupe polomiše Tu se onaniše, najviše!  Tu gde intelekt boravi,  nevidljiv za posmatrače što svoj znoj trače...  Sve su ulice moje!  Čak i one koje me se boje!  Bez razloga njih muzika plaši kada im iščaši obraz,  već dovoljno mutav i sirot Sve su ulice moje no, samo me jedna grliti znade!  Ona retka, ona čista!  Ona što zablista muzikom mojom,...

Mrzi me ljubav Tokom hladnih noći i vetrovitih dana uz bezbroj rana ~ mrzi me ljubav Tokom kišnih jutra kad' računam na sutra projuri niz sokak blještavilo Ništavila Pa se ugnezdi u misli,  svesno ili ne, ona jedna fantazije vredna na prvi pogled, bar...  A, znam, da mrzi mene,  to govore oči njene,  dok joj usne igraju ples sa kestenom Osmeh je ostavila  dom, napravivši lom koraka u nizu kad god bude tako jako blizu Prosto-Proširena, antipatije zašivena,  izostavila bi i rastavila smisao odbojnosti njene Toliko me mrzi da sokakom traži moje zenice, bar jedan pasus u pesmi mojoj A, ona... Sva u lepoti svojoj Njen pijedestal potražuje zlato,  čeka odobravanje od bronze, kraj ploča!?  Čudnog li čuda,  možda je luda,  ko će ga znati to priznati... Hm!  Tokom hladnih noći i vetrovitih dana uz bezbroj rana ~ mrzi me ljubav Tokom kišnih jutra kad' računam na sutra projuri niz sokak blještavilo Ništavila Mrzi me ljubav koju ne tražim O, ti...

Palanka Prodatih Duša Moja terapija jeste empatija dežurnih vlasnika svakog stejdža grada na Nišavi Moja terapija jeste vrisak,  jedinstveni otisak  što me čini živim Vrištim dok tištim arterije sopstvene baterije pisane reči uz krik U vremenu djavola  u ženskom rodu lično  pobedjujem elementarnu  nepogodu usklikom sebi Samo meni razumljive reči preformulišu teg u nogama,  prazninu u srcu Biti na bini, u toj milini odupreti se tmini gde se svi tako prave fini Pokret na sceni što oživi dijafragmu tada život udahne, da duša predahne Vrištim i tištim bezazlenu elitu i svitu,  koja odavno caruje svim korumpiranim medijima Moja terapija jeste nastup, koncert,  i taj koncept nije razumljiv favorizovanim Čudna emocija poveže telo celo sa univerzumom,  poput nirvane Vrištim i tištim te silne slinave vlasnike prostora za nastupe u palanci prodatih duša Vrištim jer je to moj lek u vremenu lažnih ljubavi, gde  samo ubavi se cene Vrištim u jednini,...