Dok Oni

Dok oni grle 

sve moguće

bine, eto meni 

lične miline

Dok oni baletom

osvajaju svetom

tehno znatiželju

eto men' na prženju

Dok oni kvadraturom

kruga, tako mi se ruga

ispeglani obraz

Tu, gde štrči

onaj koji trči

tek početni

pasus, posti

Tu, gde leti 

zima put kroči, 

tu pesma se

sroči, naštinu

Dok oni zdravljem

pucaju, meni bolest

uklopi broj cipela,

uprkos otoku

Dok oni su sami

nedokučivi, rani

mraz, njih hrani

miraz lične imovine

Dok oni danonoćno

menjaju partnerke, 

mene krase stare

trenerke, krvave

Dijagnoza jedna

jeste čedna uprkos

gravitirajućoj ruini

svedokazanog vetra

Dok oni slave, 

gomilajući ženska

srca, ja sam dokon, 

obesmišnjen i trom

No, ne dam se ja! 

Sirotinja jeste mene

izgradila, naučila

da se paučina uklanja...

... sama od sebe, 

nestane, da voli

prestane, mada, 

nikad i nije volela

Istina to je! 

Jedan tas na vagi

gde caruju ljudi nagi, 

bez savesti, oni uvek... 

... mogu privesti

osakaćen inat

tako uspešnih

jedinica u dnevniku

Dokon sam ja, 

takva pravila nisu 

mene izgradila, 

no, me kudila...

... dovodila do 

ludila, u samici

I dokon sam živ, 

usporenog srca

neprekidno kucam

osećaj nerazumljiv

Vama, čija tama

moje podneblje mrzi!

Na usluzi!

Verujem svojoj

dotrajaloj bluzi!

Radničkoj! 

Badjavan ili

budjavan, 

svoj sam... 

A, vi? 

Gary Bramil 30/9/26.