JABUKA

Na ljubav bez proracuna

moje srce racuna

u skladistu kreacije

podrumu vibracije

Zanatski magacin

neobjavljenih ideja,

stihova bez korica

kad masta zagolica

Uvek sam negde

izmedju sna i jave,

usled nistavila

mulja i poplave

Odavno alergican

sa pravom skeptican,

mraka preko dana

krvi tokom noci

Bezkompromisan sa najgorima

pedantno nafilovan,

malih ljudi osudjivan

non stop kreativan

Neukaljan mi obraz

a protuve me pljuju,

te beznacajne ljusture

istroseno truju

Dosta sam trosio reci

dobrovoljno davao krv,

drugacija sam sada jabuka

koju ne izjeda nijedan crv