Prohujala Svetlost

Prohujala je sokakom

poput vetra koji

stanuje tu...

Njene oči su se

osmehnule na tren, 

ubrizgavši nadu... 

Da i u mom gradu

prebivalište ima

jedan Andjeo

Prohujala je sokakom

poput vetra koji

stanuje tu...

U haljini boje višnje

poput uzvišenog

bića, zasjala je

Moje zenice su

upile dozu vitamina

koji poprima ljubav... 

Na prvi pogled

Mogao bih u

nedogled opisivati

i prepisivati emociju

I dokolicu sokaka

poput svetilišta, 

emocija izletišta

Prohujala je sokakom

poput vetra koji

stanuje tu...

Pružila je ruku, 

nevidljivu, nesvesno

mi probudi oči...

Milujući dušu! 

Budam sam, 

kraj nje, kraj vetra,

cimera bezbroj

primera, retkih. 

Gary Bramil 26/5/26.