Daleko od kraja

Kad' imaš srce

lako je duši

da plače nasamo

Kad' imaš srce

odlučuješ

samostalno

Ne treba tebi

veštica neka, 

narav preka

Kada imaš suze

već čiste obraze

hladiš

Prosto zagadiš

bolesno društvo

svojom romantikom

Ne treba tebi

prikolica teška,

što bi da te kudi

Ti čovek budi, 

k'o što i jesi, 

na ulici hleb mesi

I ponekada, 

ali, ne često, 

ti promeni mesto

Dovoljno su streljali

tvoju dobrotu, 

sa kojom si rodjen

Ti jesi preporodjen

iskrenim srcem, 

tom dušom što blista

Ne treba tebi glista

koja sokakom lovi, 

prodavajući čast

Ti jesi vlast

nemirne rutine! 

Ona škodi prljavim

štiglicama, odavno! 

Kada imaš srce

lako je duši

da plače nasamo

Uprkos vrelini

tvoje suze sijaju

na promaji

Tu, gde moliš

vetar da svrati

u etar radija tvog

Onda zapleši

to bar znaš, zar ne?

Sam! Bez stida!

No, ne izgubi iz vida

da ledja ispraviš! 

Onda, hodaj, 

ljubavi ne odaj

prokleto Ništavilo

u crno sve je zavilo...

Na prečac! 

Dok duša na javi sanja

pesma je tanja no, 

daleko od kraja... 

...prljavog raja

gde i jedna Vila

žuri kad prodje...

...od stida. 

Gary Bramil 27/7/26.