Palanka Prodatih Duša

Moja terapija

jeste empatija

dežurnih vlasnika

svakog stejdža

grada na Nišavi

Moja terapija

jeste vrisak, 

jedinstveni otisak 

što me čini živim

Vrištim dok

tištim arterije

sopstvene baterije

pisane reči uz krik

U vremenu djavola 

u ženskom rodu lično 

pobedjujem elementarnu 

nepogodu usklikom sebi

Samo meni razumljive

reči preformulišu

teg u nogama, 

prazninu u srcu

Biti na bini, u toj

milini odupreti se

tmini gde se svi

tako prave fini

Pokret na sceni

što oživi dijafragmu

tada život udahne,

da duša predahne

Vrištim i tištim

bezazlenu elitu i svitu, 

koja odavno caruje svim

korumpiranim medijima

Moja terapija

jeste nastup, koncert, 

i taj koncept nije

razumljiv favorizovanim

Čudna emocija

poveže telo celo

sa univerzumom, 

poput nirvane

Vrištim i tištim te

silne slinave vlasnike

prostora za nastupe

u palanci prodatih duša

Vrištim jer je to

moj lek u vremenu

lažnih ljubavi, gde 

samo ubavi se cene

Vrištim u jednini, 

mojoj hladovini, 

van zološkog vrata

svima šerovane lepote 

Vrištim jer tako sprečim

novi udar na moje srce.

Gary Bramil 27/5/26.