Apatija

Ljubav što izostaje

ponekad nedostaje

U vremenu razmirica

caruje mržnje klica

Odsutni pogledi

u prazno deluju

porazno, poput

otudjenih misli

I ti, zamisli ljubav, 

dodir ruke, u ruci

Eh, ti jauci koji traže

minus suprotnom polu

Odlutale emocije

ka mreži idealnih, 

na prvi pogled savršenih

računa bankovnih

I onda se zadesi, 

u blizini mojoj

poneki osmeh

na vetrometini taštine

Tu, usled prljavštine 

obraza i urnisanog tela, 

neki korak iznedri

neočekivanu silu

I sve se završi na tome, 

jer baš takvu lome

nežne šake bogatog naslednika,

slika i prilika moderne ljubavi

Ti se bori i izbori

uprkos pobačenoj rutini, 

gde Nišavu vetar miluje

onako, nesvakidašnje

A, ti bi da ljubiš i grliš? 

Kako da ne! 

Ona ima druge sne! 

Ona voleti ne sme! 

Lestvica bez ptića

je, ustvari, njena priča! 

Velika je zabluda 

očekivati od polugolih

idiota da ih ne bude sramota

da zastanu kraj ploča i magneta

Dovoljno je svaka od njih

naelektrisana do deset! 

I bez lutaka, i bez igle, 

što bi srce i dušu da bode

Težina tišine u doba bogatih

punih prašine u gepeku

sopstvenih emocija 

gde radijacija briše empatiju

Pa, ti, nadji simpatiju! 

Kako da ne! Apatiju!

Gary Bramil 4/7/26.