-



Inkluzija

Infiltriran usred
socijalizacije
na stanici sreće

Tu, gde drveće
hladovinu radja
inkluzija je sladja

Pločnik vreo
poput infuzije
ukloni veo crnine

I baš tada, usred hlada
mokasine zapevaše:

Sloboda! Sloboda je van! 
Najzad! Sloboda je van! 

Element verodostojnost
iz potpune pristojnosti
prizvao je kišu, ka Nišu

Pamćenje zaspalo, 
u sebi se raspadalo
a vetar umiri telo, celo

Poenta je sustigla suštinu 
uprkos jadikovki na sav glas! 

Zar propustiti dan? 
Izbrisati san? 

Nemirno srce se zagrcnu
pomilovavši popis očiju
koje bi ulepšale veče

Drhtavica je otvorila vrata, 
iz inata, samo meni znanog, 
pre nego što noge utekoše

Sloboda! Sloboda je van! 
Najzad! Sloboda je van! 

Tron je strpljivo pizdeo
kao da je predvideo
mogući dodir subote

Vala mu je dosadila 
tama sužene kvadrature! 

Sloboda! Sloboda je van!
A, plan? Nedokučiv! 

Uhhh! 

Gary Bramil 18/7/26.

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

-
Слика
Ona se bori sama Čini mi se da sam susreo pesmu Čini mi se da sam prepoznao oči te Onda sam potrčao, za njom, jurio je ulicama grada Možda mi se samo učinila? Mada! To su oči te! Tražio sam je po Margeru, sve do Dušanove, do lutkarskog A, nje nema, samo trag note Čini mi se da sam susreo pesmu, slučajno Tražio sam je danima, i po pljusku, i po vetru, a, nje, nigde Možda mi se samo učinila? Mada! To su oči te! Tražio je po Čairu, oko hale, oko stadiona, a, nje, nigde, vala Lutao po Bulevaru, kraj Nišave, sve uz kej Ni glasa, samo trag, nota Ustvari, bio je to ključ! Notna sveska što sve zna, sve, osim nje, pesme Možda mi se samo učinila? Mada! To su oči te! Onda sam preko mosta, oko Tvrdjave, rekao 'dosta!' Ti, ustvari, nisi pesma! Samo ličiš, da si, nervozna si! Dok sam ispijao 'Monkey Brain' u Planinarskom, pojavila se, no, ne javila se... Možda to i nije ona? Zar mene da ignoriše? Sigurno! Ona nije! Usred Čaršije, dok lije!? Prošetao sam dušu, osetivši, i setivši gde ...
Прикажи све
-
Слика
Sve su ulice moje Sve su ulice moje,  samo jedna me zagrliti znade Sve su ulice moje, tu, gde se ne boje neki ljubav kriti Sve su ulice moje osim one što...  opsovati znade Tu knjige leže - antiteže polupismenih a sirovih gospodara, bez dara Moja je ulica kraj kestena spila,  tu se udomilo krzno dok ga beton kuva,  naživo Svi su osmesi moji,  to kad napoji dušu granica reči tu ispreči nesuglasice zaljubljenih Tu koraci prvi darivaše nadu, u jednom gradu neprimetnih senki što ih oči streljaju  Sve su korice moje,  ti dnevnici odbačenih nasuprot izopačenih koji usamljene klupe polomiše Tu se onaniše, najviše!  Tu gde intelekt boravi,  nevidljiv za posmatrače što svoj znoj trače...  Sve su ulice moje!  Čak i one koje me se boje!  Bez razloga njih muzika plaši kada im iščaši obraz,  već dovoljno mutav i sirot Sve su ulice moje no, samo me jedna grliti znade!  Ona retka, ona čista!  Ona što zablista muzikom mojom,...
Прикажи све
-
Слика
Nebesima Hodao sam nebesima,  potpuno zdrav,  nebesima Grlio sam oblake nebesima,  plakao sa njima,  nebesima Susreo sam sunce,  nebesima,  smejao se sa njim, nebesima Bila je to  viša sila što mi se  u snove uselila Nebesima.  Tu ljubav pliva.  Nebesima. Plesao sa stilom,  nebesima,  pričao sa majkom  milom, nebesima Tugovao noćima,  nebesima,  drugovao sa osamom,  nebesima Otkrio pesmu nebesima,  Utabao put ka nebesima...  Bila je to  viša sila što mi se  u snove uselila Nebesima.  Tu ljubav pliva.  Nebesima.  Jedna praznina što se život zove. Nebesima love privilegovani...  ...što ih 'bog' nagradi.  San je laž.  Nebesa su laž.  Ljubav je interes.  Veruj u sebe!  Gary Bramil 19/6/26.
Прикажи све