Monodrama

Dok je vetar

obasipao poklone, 

jedna kragna

grlila je nju

Obesmisleni hod

spojio je sunce i kišu, 

kada se po Nišu

odvijala nemušta drama

A, ona, sama, koracima

hodala je oblacima

cigarete kao rampe, 

neke ljubavi trampe

Ma, šta ona traži?

Zar se vlaži na običnog?

No, poigrava se, znam,

negujući sopstveni ego

Iz dana u dan,

na horizontu je

sevala munja,

njenog žbunja

Moja kartica ne donira

onoj što se eksponira,

previše dajući značaj

ukovitljenoj monodrami

Bez reči. 

Pristojno. 

To o bontonu

učilo nije...

Vrije. 

I neka. 

Blizu je

apoteka. 

Gary Bramil 20/7/26.