Potop Ženskih Vrlina

U paralelnoj dimenziji

ja sam u penziji

i vodim kćer ka

oltaru haljina crnih

U paralelnoj dimenziji

ona je izabrala ljubav

potpuno ne zapostavivši

samohranog oca

U toj paralelnoj dimenziji

ja sam taj koji zvoca

ubedivši sebe da biti sam

je najlepši san, stvoren za retke

Ne zaboravivši pretke

prežalio sam interes

prostitutki što ih ulica izrodi

pred očima mojim uvideo sam... 

...tišinu, tako potrebnu

U paralelnoj dimenziji

i dalje su ignorisali reči, 

potpuno su urnisali 

zidove virtualnih domova

Njih je krasila generacije djak! 

Oni su se srozali do dna

popišavši sopstvene diplome

zbog kojih su crvenili laktove

u bibliotekama punim prašine

U paralelnoj dimenziji

dočekao sam ples sa kćeri, 

poslednji pre puta u neko

itekako lepše Ništavilo

E, to me rastavilo

i onda, nanovo, sastavilo! 

U paralelnoj dimenziji

Cobi krasi staklena vrata

posterom koji vedrinom

obezbedi novu dozu lekova

I, onda sam savladao tremu, 

uklonio dilemu surovosti

samoniklih poznanika, 

doprevši do bine, te miline

U paralelnoj dimenziji

moje knjige krase izlog knjižare, 

dok se ploča vrti bezomučno

ignorišući upravo skuvanu kafu

Tu ništa ne može da spreči

zaljubljenost u pamet, u delo, 

u osmeh, u ruku u ruci... 

To znaju unuci došavši na svet

malo pre potopa ženskih vrlina,

sa smislom, sa feminizmom

i prizmom osakaćenih silueta

U paralelnoj dimenziji

svaka žena je dama, i svetac, 

jer na svet donese ljubav i okice

za koje se, vazda, vredi boriti

Inače...čemu život? 

Gary Bramil 24/7/26.