San se javi

Sanjao sam te noćas, 

mada sam bio budan, 

u tvom društvu

Sanjao sam te noćaš

širom otvorenih očiju, 

smejao se bunilu

Sanjao sam tvoje oči, 

tu dušu kako drema

kraj mene, dok venem

U tom snu meni je

sijalica blažila strah, 

jedan običan život

postao je prah

Drhtao sam pred tobom, 

drhtao i štipao usput

tražeći rukama svetlost

Onda sam poleteo

sa mog krova, od radosti, 

zbog mladosti tvoje, moje

Plovio sam suzama naše

Gabrovačke Reke, nešto što

imaše prve korake tvoje, moje

Onda sam zastao i zaspao

dok me svetlo tvog osmeha

umiri, najzad, presrećan i tih

Sanjao sam noćas novi stih, 

taj zagrljaj večan pesme moje, 

tu, gde se ne boje oči suza

I opet sam se probudio

tražeći razlog zbog kog' si

nestao, da me voliš prestao

Ipak je to samo san. 

Java je smišljena 

da bi bila obesmišljena...

...i, eto mene kraj ulice tvoje

gde tražim korake moje...

...ponovo i ponovo... 

san se javi naštinu

Doniraću krv 

da bih zaspao...

Konačno.

Gary Bramil 17/7/26.