Dama sa Nišvilla

U mislima mi se prišila

jedna dama sa Nišvilla

Nosila je osmeh u kosi, 

poput neodoljivog sunca

A, ja, mesec u naručju

prašine sa livade, zurim

Ni bezbroj travnatih uvala

ne bi oduvala figuru iz sna

Njene oči su plesale

mojim zenicama umornim

Oh, tih par minuta trajaše

večno, delovaše srećno

Koristila je rame drugarice

kako bi sprala moje obraze čiste

A, ja, poput biste, zacementiran! 

Odvažni stil, što bi godio, 

godinama plovio, srcem mojim

No, prvo su veče obeležile

neke reči preče: Nisam tvoj

I, zaista, nestala je u mraku

dok je ka nebu vatromet

kročio put nepoznatom

momentu predaje:

U mislima mi se prišila

jedna dama sa Nišvilla

 

Tiho došla, još tiše i otišla. 

Neka je, neka spava...

...u pesmi mojoj...

Kraj mene.

Gary Bramil 14/8/26.